Просветни гласник

1470

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мере), а српски тек додавањем придога буду&и ређе бивши добија могућности да свој пасивни партицип употреби апсолутно. Већ ио себи је јасно да се субјекат апсолутног падежа не мора изриком наводити кад се он из смисла види, него је занимљиво што у латинском и грчком језику пасивни партиципи по некад сами стоје у апсолутном геиитиву гезр. аблативу, а. субјекат им представљају, и то као неутрум плурала или сингулара, реченице које зависе од њих, на пр.: Ј ^ гј ( л иуО- 4 гт ш V б& гм 1 АсГг^ауес оп лбХеџоС е1(ТIV <- р тгј %ш(>а &ерог]&е1 у.иљ адтос л(>б$ оош. X. К. IV. 3. Магс1ошиз гпсепзгз, (^иае аесИбсаге соерегаМ АЉепЈепзез, сор1аз ш ВоеоИаш 1гапз&г1:. Тур. Ме1;иегипЦие ашШо еоз Вотаиоз еззе. ('ЕуоРгјО-гјваг ахогхЈагтед оа Рсоџа1о( бГам). Ас1;а 8аис1. Ароз^. XVI. 38. У старословенском не нађох таквог апсолутног датива, док у српском може се срести такав апсолутни номинатив, нпр.: БудуКи тако углављено (разуме се: то) кренемо се на непријатеља. Илија Лалевпћ.

СПЕКТРОСКОПИЈА КАО МЕТОДА ЗА ИСПИТИБАЊЕ ПРИРОДЕ НЕВЕСНИХ ТЕЛА

(НАСТАВАК) Сттеншар иега. Кад се упореди снектар пеге са спектром чисте ФОтосФере, на којо.ј има пега, онда се код првог спектра опажа у опште јача апсорпција. Многе ФраунхоФерове линије виде се јасније, но иначе, а поред тога овде се опажају и неке сјајне линије. Готово се може рећи, да свака пега има и свој спектар, који се макар у чему разликује од других. Из испитивања Н. С. V о § е 1-а може се извести закључак, да у спектрима Сунчевих пега има највише линија гвожђа, а за тим магнезијума. Као најпотпунији списак елемената, што се находе у пегама, може се узети списак, који су саставили гринички астрономи 1877 г. Тамо су престављени елементи: калцијум, натријум, титан, гвожђе, баријум, магнезијум, никл и хром. Све се те линије одликују појачаном апсорпцијом, а нарочито линије гвожђа. То указује, да у пегама влада знатан притисак и особита густина пара. Ну и тај притисак и та густина различни су за сваку пегу, услед чега и долази онај специјалан карактер спектра сваке пеге. Г)г. Ј. 8ће1пег узима још и то, да у пегама бива у неколико и опадање температуре, што је у вези са појачаном апсорицијом, а поред тога у таким приликама могло би настати и једи-