Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1471

аење метала (нарочито гвожђа) са металоидима. Што се пак тиче сјајних линија, које се такође виђају у тим спектрима, то су погдавито линије водонжове. Поред њих, овде има сјајних линија и за два нова елемента, чији се положај сјајних линија не подудара ни са једном линијом познатих нам металних спектара. Један елеменат карактерисан је ФраунхоФеровом линијом 1) 3 , чија је таласка дужина 587 - 6 џџ и лежи у наранџастом делу спектра. Тај је елеменат назван хелијум који је у земаљским предметима пронађен тек концем 1895 године, пошто је најпре и много раније константован на Сунцу и неким звездама. Други је елеменат назван коронијум. Таласка дужина његове линије — која лежи у зеленом делу спектра — одређена је на 53Г70 џџ. Ова је линија у КирхоФљевом списку означена бројем „1474". Ове линије никад не потамњују, као ни линије водоникове, а то значи: да изнад пега постоји слој усијаног гаса (састављен од та три елемента у главном), који је на много већој температури од саме пеге, те се зато и апеорпција не врпш. Интересантне су натријумове линије В, и Ј) 2 , које се находе у спектрима пега. Оне су увек тамне; али се по некад јако прошире и у том проширењу покаже се по једна узана, врло сјајна линија. Та се иојава објашњава, тиме, што се држи, да се у унутрашњости иеге налази густи и нешто хладнији слој натријумове иаре, од које долазе оне обичне тамне линије, а да се изнад њих налази опет један слој, само разређеније и усијаније натријумове паре, од које долазе оне узане сјајне линије у проширењима првих, тамних линија. Сиентар бунтиња (фанула). — Ти ФОТОСФерини нредмети нису тако много испитивани. Спектар им је у главном онакав исти, као и чисте ФотосФере. Једини карактер његов састоји се у томе, што су све спектралне боје много јасније, но иначе. То се може протумачити на два начина: или имају температуру већу од остале ФотосФере те јаче сијају, или су то толике узвишице, да се уздижу доста знатно изнад обичне ФотосФере, тако, да је апсорпција њихових зракова умањепа; јер у том случају пролазе кроз мањи слој ансорпционе средине. Ово друго мишљење је меродавније. По њему се дакле буктиње сматрају као неке узвишене жиле изнад обичнога нивоа ФотосФере. Из реченога смо научили, да је ФотосФера усијан слој од металних пара, који нам шаље светлост своју и даје извор живота на нашој планети. Али у спектроскоиу та светлост изгледа континуирана. Миједнако говоримо о металним парама, које је састављају, да су оне веома усијане и т. д. и т.д. Па како онда постаје континуирана светлост фотоСФере ? Може се узети, да се у њој налазе паре под веома високим притиском и температуром, да су оне у доњим партијама ФотосФере много гушће, те да у тим приликама дају континуиран спектар, а да је простор изнад њих нешто хладнији, те да тако постају тамне ФраунхоФерове