Просветни гласник

1472

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

линије. Ну кад би ово било, не би могла постојати она јасноћа и чистоћа у спектру, касва у ствари постоји; јер прелази између тих слојева нису тако нагли. Друго би тумачење било, да ФОтосФерину светлост дају неке чврсте или течне, а усијане честице, које би на сваки начин биле као неки кондензациони продукти неких метала. Али кондензациони продукти нису констатовани ни у вишим, хладнијим партијама атмос#ере Сунчеве, где им је и могућност олакшана, с тога ни ово друго тумачење нема тако јаког ослонца. „Да би се из ове незгоде испливало, може се само претпоставити — вели Зћентег — да кондензоване честице фотосФере постају само од једног једитог елемента (који не треба да је метал), који по својој атомској тежини не прелази извесне границе и који поред тога има особину, да и при толикој температури, а тако великим притисцима ипак може прећи у течно или чврсто агрегатно стање". Слој превртаља Ради објашнења тамних ФраунхоФерових линија Сунчевога спектра претпостављало се, да се око Сунца мора налазити неки део атмосФере у коие би се вршила апсорпција и који би се због тога назвао „слојем превртања". Тај слој треба да садржи паре свих метала у усијаном стању, који се констатују спектроскопом. Сиектар тога слоја — кад би се могао одвојити од континуираног спектра Фотосфере — морао би бити нрестављен сјајним линијама (спектар другога реда). Тотално помрачење Сунца од 22 декембра 1870 г. остварило је ову претпоставку. Том приликом У оип§ је био дошао у Шпанију ради посматрања овог поарачења. „Што се већма сужавао заоставши део Сунчевог котура пред Месецем, који га је иокривао — прича Уоип§ — тамне сиектралне линије постепено су слабиле, као и сам спектар. На један пут, муњевитом брзином, цело спектрално поље испуни се сјајним линијама, које беху тако многобројне, да их није било могуће ни избројати. Појава је била тако брза, тако изненадна и тако величанствена, да је и нехотично изазвала узвик дивљења". Све се то збило за две секунде времена; али пажљивом посматрачу инак је било довољно, да потврди претпоставку о томе особитом „слоју превртања". Ну знаци о њему канда су се показивали и раније 8ессМ-у (у августу 1868) и Тоип§-у (1869), само није могао бити потврђен због неких незгода у самом спектроскопу. Одмах после У о и и §-овог открића, слој превртања иосматран је готово при сваком помрачењу. Мас1еаг, Н.егвсће1 и Гуегз посматрали су га приликом помрачења 1871 г. Ро§8оп (6 јуна 1872 г.), 81;опе (16 априла 1874 г.), Тгер1ес1 (17 маја 1882), Ри1зИ'ег (29 јула 1878 г.), ОаиНег (28 маја 1900). Према онако кратком времену трајања ове појаве, последњи посматрач одредио је, да је дебљина овога слоја врло незнатна. Он је израчунао, да иста износи око 120 миља, а Назип§5 (1881) на 130 миља. Неки