Просветни гласник

НЛУКА И НАСТАВА

1475

један обратан случај од онога што видесмо са тим истим линијама у спектру Сунчевих пега. Ова пак појава указује на то: да главни део натријумове наре из протуберанаца даје сјајне линије, а у горњим партијама њиховим налази се нешто ређи слој натријумове паре, која је на нижој температури, те врши апсорпцију од зракова доњег усијанијег слоја натријумове паре. Слична појава опажена је и са магнезијумовим линијама. На основу до сада реченога о саставу протуберанаца можемо још рећи: да до највећих висина достиже пара водоника, за њом хелијума, натријума и магнезијума, а на ниже и осталих метала, од којих је гвожђе најраспрострањеније. Приликом Сунчевог помрачења 9 септембра 1885 год. видео је Т ассћ1П1 две протуберанце особитог изгледа: биле су беле и особито јасне. Што год су биле даље од Сунчевог обода, ова интересантна боја њихова била је све јаснија. На више су ишле до огромних висина, а и величина њиховог пречника била је изванредна. То беху металичне протуберанце. Исте таке протуберанце посматрао је он и при номрачењу од 29 августа 1886 г. Том приликом Р1скег1п§ — који је и Фотографисао њихов спектар — констатовао је, да у њима није било оних водоничних линија, које се редовно појављују у сваком протубераицином спектру, док су међу тим лииије хелијума и коронијума биле необично јасно престављене. Тассћип је пак приметио, да горњи делови тих протуберанаца дају слаб континуиран спектар. Готово исту појаву опазио је и Хандриков на брду Благодату (источни Урал) при помрачењу у августу 1887 г. Према овим, каоијош неким, спектроскопским лодацима тих протуберанаца, доказано је као поуздано: да се оне састоје од неког гаса, који је вероватно још лакши и од самог водоника, који на сваки начин мора бити распрострањен у великој количини по хромосФери и у највишим партијама Сунчеве атмосФере. 0 природи самога тога гаса ми не знамо ништа више; јер је сам предмет веома нов, а посматрања његова нису тако обилна Могућно је и то, да је у врховима тих протуберанаца указан као неки прелаз у саму корону Сунчеву, судећи по оном континуираном спектру, који је код њих мало опажен. Корона Спектар короне одликује се особитом једном сјајном линијом, која се налази у зеленом делу спектра. Таласка дужина њена одређена је на 531-70 а њој не одговара ни једна од познатих линија наших земаљских метала. Због.тога, што се она стално појављује у спектру короне, назвата је материја, која њу даје — коронијум. Ми смо већ поменули, да ју је КлгсћћоЛ обележио бројем ,1474", а она се у овој ознаци обично и употребљава. Ту линију први пут су сматрали као једну линију гвожђа (Уоип§ при помрачењу 7 августа 1869). Ну исти аутор, просввтни гласник 2 књ. 11. св., 1901. 98