Просветни гласник

147 6

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

применивши много јану дисперзију 1876. опазио је да је та линија двојна. Кад су одређене тадаске дужине обема овим линијама нађено је, да једна има 531-72 ,и,м, а др;та 531 ■ 70 ,««. На основу тога већ је било лако копстатовати да линија 53Г72 одиста припада гкожђу, а линија 531*70 нвком нарочитом гасу коронином. Поред те коронијумове линије виде се у спектру короне још и сјајне линије водоникове: других сјајних линија нема. Ну опажао се и неки слаб континуиран спектар, за који су одмах држали, да долази од реФлектоване Сунчеве светлости. Из тих података одмах се могло закључити: да је корона састављена од неког гаса и неких .материја, које могу рефлектовати Сунчеву светлост. Али кад би то одиста бида чиста реФлектована светлост, онда се морају у њеном спектру видети и карактеристичне ФраунхоФерове линије. Ни најбољи посматрачи нису их могли опазити. Само је Јапазеп био срећан (1871) да уочи две такве линије: В и 6 и ни једну више. На основу тога потврђено је, да одиста у корониној светлости има један део Сунчеве реФлектоване светлости; али највећи део светлости коронине долази од неких материја, које дају чист континуиран спектар. За такве материје узете су честиде падалица и метеора, које у огромној количипи круже око Сунца и ио његовој корони. — Као најпотпунији спектар короне можемо навести Уоипд-ов, добивен при номрачењу Сунчевом 12 декембра 1871. Он је нашао, да је општи коронин спектар састављен од четири засебна спектра и то: ,1. Континуиран спектар без сјајних и без тамних линија, који долази од метеорских честица, које се усијавају трењем у гасовима Сунчеве атмосФере. 2. Спектар гаса, састављен поглавито од једне сјајне линије коронијумове и по више других сјајних линија, које припадају водонику. Претпоставља се, да се ови гасови ослобођавају тек усијавањем метеорских честица. Све се околности слажу у томе: да ови гасови ипак имају перманентан карактер и да они граде властиту Сунчеву атмосФеру. 3. Сунчев спектар од реФдексије са корониних гасова и метеорских честица. 4. Спектар од реФлектоване светдости из наше атмосФере. Ова би светдост била као нека мешавина од поменуте три врсте светлости, са додатком хромосФериног сиектра". Из целокупних података о саставу короне изведен је закључак: да и корона гради саставни део ираве Сунчеве атмосфере; да је саетављена од особитог гаса коронијума, који је запажен каткад до на 100.000 миља изнад хромосФере. Та материја мора бити много лакша од водоника и престављати најдакши елеменат. Даље изведено је: да у корони има честица, које рефлектују Сунчеву светлост, као и таквих, које имају своју властиту светлост и дају свој континуиран сиектар.