Просветни гласник

наука и настава

1477

Пошто смо се на овај начин упознали са појединим појавама Сунда и његове околине, сада можемо са неколико речи прећи укуппо целу Сунчеву конститудију. Право тедо Сунчево закдоњено је од директних посматрања, с тога је и природа љегова основана на самим спекулацијама. Ми га морамо сматрати као усијану, вероватно густу масу веома високе темнературе. Спољну границу његову гради ФотосФера — иовршина Сунчева, коју једино и видимо сваког дана.. У њој су (металне) паре — због јаког зрачења у васиону — доста охлађене и местимице кондензоване уобдаке слично цирусима наше атмосФере, само не од водених меурака већ од усијаних и сјајних металиих капљица или неког. особитог елемента. Ти облаци лебде у атмосФери од не кондензованих пара, које испуњавају простор између нојединих обдака, а чине и пришчан слој изнад ФОтосФериних облака („слој превртања"). Тако би био означен као неки прелаз ка хромосФери. У најнижим партијама хромосФере налазе се паре тежих метала, а у вишим лакши гасовикао: водоник и хелијум. Обична ФОтосФерина светлост пролази кроз те паре и гасове, које дејствују као „слој превртања" апсорбујући поједине зраке из ове светлости, те тако постаје иознати Сунчев апсорпциони спектар. У ФотосФери се налазе пеге и буктиње; из хромосФере уздижу се протуберанце. Сви су ти делови опкољени са свих страна једним слојем веома разређене Сунчеве атмоСФере — короне, која се пружа до огромних даљина од самога Сунца. На завршетку о Сунцу можемо још додати: да о ностанку нега, различитом и загонетном понашању њиховом, о особинама Сунчеве ротације, до сада још немамо позитивних и директних резултата. 0 томе постоје многе хипотезе; али још ни једној није признат дефинитивни значај. Ну новија испитивања, а нарочито примена спектралне анализе, прибавила су ириличан број важних података и о овим нитањима; али се у њихово расматрање за сада не можемо упуштати. П л а н е т е Испитивања планетских сиектара скопчана су са многим тешкоћама. Пошто су то тела, која немају своје сопствене светлости, која дакле нису усијана, и пошто им је светлост, сама ремектована Сунчева светлост то онда у њиховим спектрима можемо наћи само спектар Сунчеве светлости са његовим карактеристичним ФраунхоФеровим линијама. Ну ако се у тим њиховим спектрима опази нека, макар и мала промена од типског Сунчевог спектра, то је очевидно, да је та промена дошла од дејства планетине атмосФере. На основу тих промена, које су Фактички и занажене у планетским спектрима, ми прибирамо податке, да би оценили физичку природу њихову. Те су промене запажене у главном у појачаној апсорпцији било Сунчевих, било пак телурских линија. Апсорпција је ова појачана у томе, што Сунчева светлост два пута пролази кроз пла98 *