Просветни гласник

1478

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нетину атмосФеру: један пут кад доспе до планете, а други пут, кад се са њене површине реФлектује. Због многих незгода при оваким испитивањима посматрачи нланетских спектара нису тако многобројни. Међу свима најодличније место заузима Бг. Н. С. V о §е 1, који је израдио и нарочито дедо : „1Мег8ис1нш§еп ићег (Не Зрес^га (1ег Р1апе{,еп" (Еејр21§ 1874) х ) у коме је изнео сво.ја посматрања на спектрима свих планета, као и критички прегдед радова осталих испитивача ових предмета. Међу остадим раденидима на нољу планетских спектара знатни су још и: 8ессћ1, Н觧Гпз, Е и ћегЈигс! и Бе 8иеиг. Месец наше Зем,ље Првобитна мишљења о природи његовој основана су — као и свуда на самим спекулацијама. Са проналаском дурбина створена је селенограФија, а са применом спектралне анализе требала је да се створи и особита спектроскопија његова. Ну спектроскопска испитивања Месечеве светлости не показаше никаквих особених резултата осии веома потпун и сасвим непромењен спектар Сунчеве светдости. Још је Негасће1 држао, да на Меседу нема никакве атмосФере. 1)г. Л\ г . Н觧1пз је то спектроскопским путем и доказао, нашавши, да у Месечевом спектру нема апсолутно никаквог трага елективне апсорпције. Исти аутор посматрао је 4 јануара 1865 звезду Е — Рибе, када је ишчезавала иза Месечевог котура. У моменту, када је она сасвим ишчезла (Месец је привидно покрио) спектроскоп му није показао никакве промене. Из тога је нриродно и закључио: да на нашем Месецу нема атмосФере. ТћоПоп је при једном помрачењу Месечевом опазио, да су се извесне тамне линије Сунчевога спектра у неколико прошириле у спектру светдости са Месечевог обода; ади је показано, да је то погрешно и неверно опажено. Ј. бћејпег је упоредио око 300 динија Месечевог спектра између ФраунхоФерових динија Р и Н са одговарајућим динијама Сунчевога спектра, па је нашао апсодутну подударност. 6еог§е А1 гу пак нашао је 1865 да је пречник Месечев израчунат при помрачењу за 4" мањи од пречника, који је израчунат у обичним придикама. Ну како ни једно спектроскопско испитивање није дадо никаквих резудтата о томе, да на Месецу постоји ма каква апсорпциона медија, то је и закључено: да Месец није оикољен, атмосфером. Ако би се пак надазида око Месеца каква водонична иди друга нека материја, онда би се јасно могдо опазити, да су пдави зраци Сунчеве светдости ве!>ма осдабљени од црвених; ади ни то није опажено. Ну могдо би се претпоставити, да се око Месеца ипак надази атмосФера; ади да у њој нема никаквих пара, које би могде вршити апсорпцију.

Ј ) Овај сиис наградило је »Краљ. Друштво за Науку« у Коиенхагену.