Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

1479

А1 г у оцењује, да би иста атмосФера морада бити 2000 пута разређенија од нашег ваздуха на знатној надморској висини. „Када би и ностојао овај сдучај — вели Н觧1118 — онда спектар Месечевог обода при помрачељу неби игачезао онако тренутно, већ би се плави и виодетни зради видели још за кратко време после, пошто је Месец ишчезао". Пошто се ни овај случај није десио, јасно је: да на Месецу нема никакве атмоСФере шш да је има, са бесконачно малом густином тако, да се апсорпција, ако би иста и постојала, не може нп ишчекивати (Ме1зоп). За карактеристичну црвену боју, каква се често виђа на Месецу при његовим тоталним помрачењима, доказано је спектроскопски, да поуздано докази од јаке алсорпије у нашој атмосФери. II Гауе гордо узвикује онима, који траже становнике на Месецу: да он нема атмосФере; „јер Месец више не живи, он је пустин.а!" Мер^ур Због непосредне близине његове до Сунца, н>ега је најтеже носматрати. Он је готово увек заклоњен Сунчевим зрацима. На и поред свих незгода, које спречавају нарочито спектроскопска испитивања његова Н. С. Уо§е1 је ипак први, а и једини посматрао спектар Меркуров и то 22 марта и 1 априла 1872 и 18 марта 1873 год. У току тих испитивања, приметио је појачану апсорпцију оних телурских лшшја, које .је приписивао Меркуровој атмосФери. Да то нису биле чисте апсорпционе линије наше атмосФере говорила је околност, што је Меркур увек посматран онда, кад је стајао доста високо изнад хоризонта. Он је приметио даље и то; да је у његовом спектру партија низких спектралних ббја (особито црвених и жутих зракова) била много јаснија од партија виших спектралних боја (плаве и виолетне). Та појава указивала је на сваки начин, да Меркурова атмосФера врши у највећој мери апеорпцију виших спектралних зракова. На основу свеколиких својстх испитивања у спектру те планете Н. С. Уо§е1 извео је закључак: да се главне линије Меркуровог спектра подударају са одговарајућим линијама Сунчевога спектра. Изгледа даље, да ће неколике пантљике — које се у Сунчевом спектру показују само онда, кад је оно близу хоризонта, а произведене су апсорпцијом у нашој атмосФери — долазити од апсорпције у Меркуровој атмосФери. Ово води на закључак: да аостоји један гасовити омотач око самога Меркура, који аисорбује из Сунчеве светлости оне исте зракове, које и наиш властита атмосфера. Што су пак у Меркуровом снектру ниже спектралне боје сјајније од виших, то иде у прилог горњега закључка, да утицај наше атмосФере не можемо јасно одвојити од утицаја Меркурове атмосФере; јер се обадве иодједиако понашају нрема Сунчевим зрацима. Из ових разлога указана је и могућност водене иаре у атмосФери те дланете.