Просветни гласник

1480

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Веиера Њена иетензивна светлост веома је подесна за испитивање, а како се још и обдан види, то је јога и много лакгне извршити упоређење њенога са Сунзевим спектром, онда, када је и дејство Земљине атмосФере сведено на минимум (око подне). Н. С. Уо§е1 се и овде одликује евојим радовима, а поред њега још и8ессћЈиНи §§1П8. У годинама 1874 и 1882 ТассЈиш и Шссо у Италији добили су у Венерином спектру неке трагове водоника. То исто добио је и Уоипд. На ту појаву обратио је нарочиту пажњу и Јапзвеп 1882 па је резултат био сасвим непоуздан. Гадови 8ессћI-а и Нид§1П8-а подударају сеутоме: да Венерин спектар не одступа много од Сунчевог. Ну сам Нид§1пз није могао поуздано запазити атмосФерске диније; јер Је употребио у своме инструменту веома јаку дисперзију. Па ипак је констатовао, дајегрупа В-линија доста проширена, као и још неке линије. Између ФраунхоФерових линија Р и Н бсћешег је упоредио око 300 линија, које су се тачно подударале са одговарајућим линијама Сунчевога сиектра. 8ессћ1 пак, применивши слабију дисперзију оиазио је пантљику ^ са јако повећаном апсорцијом, а та пантљика долази од апсорпције у воденој пари (Вгетге^ег). Н. С. Уо§е1 пронашао је још читав низ телурских линија, па је поред тога констатовао даље, да се Венерин спектар, поред свих сличности са Сунчевим, од њега ипак разликује у неколиким главним тачкама. Та се разлика састоји у следећем: 1). што је В-линија веома јако проширена; 2). што има једну особиту пантљику, која лежи иза ФраунхоФерове С-линије. а које нема у обичном Сунчевом спектру; 3). што В-линија има неки магловити додатак ка црвеном делу спектра, који је очевидно резултат особите апеорпције; 4). што је пантљика и веома Фина и особито јасна, и 5). што је интензитет виших спектралних боја (плаве и виолетне) већи од интензитета нижих боја. На основу свеколиких испитивања о спектру ове планете, изведен је закључак: да је Венерина светлост у битним одликама својим слична са Сунчевом, а да је поред тога карактерисана извесним новим тамним линијама — на сваки начин услед апсорпције у њеној атмосФери. Венера је дакле оакољена атмосфером у којој лебде њени кондензацион// иродукти. Ово пак потврђење слаже се и са осталим астрономским подацима о овој планети. Пошто су, даље, поменуте пантљике у њеном спектру у опште доста слабе интензивности, то се тумачИ: да Сунчеви зраци, улазећи у атмосФерски омотач Венерин не продиру до великих дубина у њој, већ се рефлектују јога са горњих површина облака, који се у њеној атмосФери находе, те због тога, што пролазе кроз незнатан слој апсорпционе средине, пантљике и изгледају онако слабо интензивне. Онако јака рефлексија Венерине атмосФере тумачи: даје она веома гуета и због тога ми ретко кад видимо ираву Венерину иовршину, а најчешКе