Просветни гласник

наука и настава

1507

а) ако су изучавалл грчки и датински језик — на све Факултете без икаквог испита; б) ако су изучавали само латински језик — могу стугшти на филолошки Факудтет ако подоже накнадно испит из грчкога језика а по програму средње шкоде, — на све остале Факултете без испита; в) који нису изучавади кдасичне језике а место њих су сдушади познавање закона, ступају: на Факудтете за источне језике и физичкоматематски без испита; с накнадним испитом из датинскога језика на Факудтете правнички, природњачки и медидински и с испитом из оба кдасична језика — на Факудтет фидодошки ; у свим сдучајевима по програму за средњу шкоду. 9. Да би се избегда могућна навада на универзитете залишнога броја сдушадаца, што се, у некодико, објашњава трком за дипломама и неким одакшицама, жедети је да се задрдсе садашње одакшице у закону о војеној обавези за оне који су свршиди курс средње шкоде (чд. 64, тач. 2 зак. о вој. обавези) и, у будуће док се не ревидира закон о сдужби, задржати за њих чин прве кдасе по реду, који је показан у чд. 255. III т. закона о сдужби и у том смислу изменити садашњи 295 чд. тога закона. 10. Ендустриске и техничке средње шкоде свих врста морају бити одвојене, ади да би се одакшада могућност за предаз из једие школе у другу, програми у прва три разреда у свима средњим школама морају бити једнаки.

1. Ирва тачка ових основа изазвада је живу размену мисди међу чдановима комисије, који су се одмах ноделиди у два табора: у браниоце и у противнике министрова пројекта. Ио мишљењу првих, уређење једнодике средње школе онога типа, који је раније изнет, радо би се примио, јер потпуно одговара давно сазрелој потреби да даде шкоди ону гипкост, које нема садашња шкода, и да поништи онај принудни характер, којим се ова оддикује усдед разноликости програма, који отежава слободни прелаз из једнога завода у други и који уводи веома рано специјадисање ђака. Браниоци пројекта доказиваше, да намеравани тип средње шкоде само с датинским језиком представља, у ствари, враћање ка типу тако назване Уваровске гимназије, која је у своје време уживала опште симпатије и давада прекрасне резултате и у погледу спреме и за универзитет, и за специјадне више школе. Уосталом, неки од чланова те групе, изјављујући да је неоддожно нотребна једнодика средња школа, тражиди су допуштење да се, због месних усдова, учине понеке измене у општем типу те школе, који би при таквом услову био не искључни већ само тип који господари, а нарочито су тражили да се остави што више простора у том односу друштвеној и приватној иаицијативи, иа су у том смислу признавали да би било праведно изменити редакцију оних напомена, које су стављене одмах за првом тачком основних принципа. По мишљењу оних чланова комисије који су били противни министрову пројекту, устројство једнолике средње школе не само што не изазивају потребе и захтеви сувременог живота који казује да школа има најразновреније потребе, већ се томе противи и педагошки опит, који осуђује све компромисе у организацији школе, ово тим пре што

иросветни гласник, II књ. 11. св., 1901.

100