Просветни гласник

1666

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

1904—1905 шкодске године а у реадкама — у 1905—1906 школској години. Поднете таблице комисија је нримила без измена, изузев само то, што је у ирва два разреда гимназиска, по ] г гледу на реалке, уведено још од почетка ове године предавање природних наука са по два часа у сваком, — при чем је предавање тога предмета како у гимназијама, тако и у реалкама уведено условно, ако се могу наћи подесни наставниди, — а у II разреду гимназије скраћен је са једним часом број часова из цртања и красноииса. Не улазећи на тај начин у појединости пројекта поткомисијиног, ипак је комисија учинила неколико замерака у принципу. Дискусија се свела на питање о том, у колико је оправдана и умесна таква журба у извађаљу реФорме, каква потиче из пројекта поткомисијина. У том су се мишљења чланова поделила. Иротнвници такве журбе изнели су разлог, да реФорма још није добила потврде законодавним путем, да такав нагао прелом школскога строја може нанети само штете, а изненадно ирекидање нредавања предмета, које су ђаци већ почели учити, опасно је у иедагошком погледу, јер изазива неизбежно омаловажавање тих предмета у очима све школске омладине. Указивало се г најзад, на отежани положај, у који ће таква журба ставити многе наставнике, којима је ово изненада дошло. Други чланови комисије бранили су пројект поткомисијин, налазећи, да се жели што је могућно брже остварење реФОрме баш у интересу скоријега прекраћивања онога растројства у школи, које се још сад опажа у гимназијама, као неизбежни одблесак прелазнога стања садашње школе, и драгећи да је могућно тога ради жртвовати неке педагошке незгоде, које потичу из пројекта поткомисиског, при чем је указано и на то, да у таквом послу, као што је школска реФорма, интерес ученички мора се ставити изнад интереса наставничких. Ти чланови исказивали су чак жељу, да би ваљадо реФорму распрострети сад и на старије разреде с тим, да би се већ до године из VII разреда садашњих гимназија могли ученици пустити примењујући на њих нројект о седмогодишњој средњој школи. При том су неки од чланова комисије једне и друге групе покренуди ннтање о жељи, да се у интересу брзога зближења садашње гимназије с будућом средњом школом већ од идуће школске године удеси да грчки језик буде Факултативан у свим разредима, завођењем биФуркације између тога језика и неких предмета, који не улазе у програм садашњих гимназија (природне науке и геометриско цртање); ади тај преддог није био примљен, јер су неки чланови свратили пажњу на окодност да нема добро спремљених наставника за те предмете, који би се морали увести у више разреде за компензацију часова из грчкога језика, а посде и због изјаве министрове, да он не може нристати на то док се реФорме не потврде законодавном уредбом, да се ма какве измене врше сада у старијим разредима гимназијским. Комисија је примила пројект поткомисиски уносећи у њега само оне измене, о којима је раније споменуто. У трећи део ирограма рада комиспског улазидо је питање о спреми наставника за средњу шкоду. По тој ствари попечитељ Казанскога шкодског округа М. М. Алексјенко поднео је извештај, о којем је комисија већала у посдедњој својој седници.