Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

1667

Аутор извештаја задржао се на два пројекта по том питању, које су израдиле две пређагање комисије за преустро.јство средње гакоде. Једна од тих комисија. под председнигатвом К. П. Јановског, израдида је пројект, ко.јим се тражи: а) засебни педагогаки инстптут, уз који је гимназија с пансионом, и који мора у току две године давати теориску и практичну спрему кандидатима педагозима, не вигае но 36—40 аих на број, у свима предметима средае гаколе; расход на издржавање таквог института израчунат је на 51.050 рубаља, и б) педагогаки курсеви при средњим научним заводима, у које треба прикомандовати извесан број, не випте од гаест, кандидата", који ће у току једне године добавити теориску и практичну спрему под непосредним надзором и руковођењем директора научнога завода; вегате наставнике за њих бира сам директор. Друга комисија, под председништвом Г. Ј. Зенгера пројектовала је, да се у гаколским окрузима, под главним иадзором нопечитељевим отворе педагошки семинари, који ће бити под управом нарочитог директора. У тим семинарима кандидати-педагози, упознавши се још на. универзитету с теориским педагогаким предметима, добивају у току једне године практичну спрему под нарочитим руковођењем надзорника, којн се бирају из наставника различних школских завода: не будући придати ни једноме гаколском заводу, ти кандидати-педагози посећују различне школе, мушке и женске, присуствују на предавањима, замењују наставнике, разредне старешине, васгштаче у различним заводима, при различним приликама и разноврсним израдама ђачких задатака, па држе и пробне лекдије у различним заводима; ако би се међу њима наигло и таквих, који нису слугаали на универзитету теориске педагогаке иредмете, они су дужни допунити тај недостатак за време бављења у семинару. Од свију тих начина за сирему наставника г. Алексјенко цени последња два са њихове веће елестичности и покретности. Сталне установе на Форму историско -Филолошких института и педагошког института, које је иројектовала комисија К. П. Јановског, као затворене научне заводе, задржавају међу својим зидовима младе људе са скамија средњошколског завода и до потпуне учитељске спреме под сталним утицајем једних и истих лида. Међу тим под једноликим режимом могу се израђивати веома „завршени" педагози, који рескирају да упадну у некретност, и да се замрзну у једном изливеним Формама. Г. Алексјенко је понајвигае за подизање семинара при гаколским окрузима, јер је у том случају могућно користити се свима готовим педагошким снагама појединих градова и бављењем у свима научним заводима у њему. На завршетку првога дела својега извештаја г. Алексјенко указује на немогућност да се наставник који тек почиње у првој години свога самосталног педагошког рада остави без иотребне номоћч Ј овом или оном облику да би се могао критички понашати спрам свога рада (полугодишњи извегатај). Заједно с тим он исказује мисао о потреби да се предузму нарочите мере у циљу привлачења довољнога броја достојних и спремних људи за педагогаки рад. У том погледу он на првом месту ставља питање о поправди материјалног стања наставничког; за тим да се универзитетским ђацима, који изаберу педагогаку струку, још у другој години издаје стипендија не мање од 400 рубаља; такве стипендије у суми од 600—900 рубаља морају се установити и за кандидате педагоге за време њихове практичне спреме; најзад, у самом кадру педагошког персонала потребно је извести такве измене, које би учиниле да педагошка каријера буде привлачиија а уз то