Просветни гласник
1678
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Па зашто је тамо доста? (За то што је на брду па је вода сплаче у долину). Где има највшпе родне земље? (у равници). За што је нужно да земља на којој усеви расту буде дубља? Шта се сеје највише око нас? Шта се може и у брдовитим пределима сејати? Да ли свако жито може на свакој земљи да успева? Какву земљу кукуруз најволи? А за што? А пшеница, јечам, овас, раж и хељда? Обухвашање. Родност земље зависи од дубљине оранице, и састојака њених. Примена. Задатци: 1. Опиши кречн.ак, и.зовачу, белутак? 2. Које знаш стене које се не растрошавају? 3. Шта би било да се стене нерастрошава? Мих. М. Станојевић учитељ.
ЛИГА ЗА МОРАЛНУ ДЕЛАТНОСТ У ФРАНДУСКОЈ П1ВАЈДАРСК0Ј
Швајцарска је само један географски и државно-правни појам; у ствари једна Швајцарска не постоји, има немачка, Француска и талијанска Швајцарска, од којих свака. живи својим засебним животом. Највећи део Швајцарске, насељен Немцима, стоји под јаким утицајем немачке културе; Француска, или како се вели романска Швајцарска, стоји под непосредним утицајем Француске науке и књижевпости. То важи за протестантске кантоне: Женеву, Во, Нешател (Вале, Фрибур и Франц}'ско становништво бернскога кантона, у бернској Јури, стоји под утицајем католичкога светатенства, и несразмерно је заостало иза својих калвинистичких суплеменика). Зато је романска Швајцарска у својим културним тежњама и радовима скоро потпуно одвојене од немачке Швајцарске. Тај дуализам огледа се и у установи Лиге за моралну акцију. Француска Швајцарска има своју засебну грану и засебан рад. Као што је познато установа те врсте, ШМса1 8осге1у у Енглеској, ОеззеПзсЈш^ јиг еИтске КиМиг у Немачкој, 1а ^гдие роиг V АсИоп тогаХе у Француској, нису од јуче. Већ пре неколико година на првом конгресу друштава за морално развијање, држаном у Цириху 1896, основана је Међународна Лига тих друштава са седиштем у Цириху. У Одбору су представљене својим делегатима оведржаве: Сједињене Северо-Америчке Државе, Енглеска, Немачка, Аустрија, Италија и Швајцарска. Седиште Лнге за романску Швајцарску, о којој ће бити речи у овом чланку, седиште је у Лозани. Основали су је университетски проФесор познати кшшевник Француски Жорж Ренар, Анри Варнери, нај-