Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВА

1679

бољи песник у Француској Швајцарској, нриродњак Огист Форел, државни саветник Вирије и још други угледнији писци, политичари и научењаци. Делатност ове Лиге је врло јака, утицај њен је врло осетан, и држимо да ће бити од интереса зауставити се на излагању њених принципа. Ту ће се видети дух који прожима та удружења, и правац коме теже. * * * Ллга за моралну делатност обраћа се на оне људе који, ма у каквим условима били, ма којој класи припадали, ма какве се религије или Филозофије држали, вољни су да раде на извршењу онога што држе да је праведно, добро и истинито. Она хоће да ствара савез свију оних људи који желе добро, то јест који хоће да се боре противу егоизма, који све више маха узима; противу предрасуда, које помрачу.ју дух људски, противу сектарства и странских мржња, противу лицемерства и лажи. .,1ига хоће да у своју средину прикупи све оне људе који опажају ране које једу наше друштво, ону маниту јурију заматеријалним уживањима и нретерану, свемоћну власт новца. Таквих људи има у свима религијама и ФилозоФИЈама, у свима лолити чким и социјалним групама. Ваља само потражити на коме се земљишту могу те растурене енергије прикупити, и упутити истим правцем, ка једном заједничком циљу. Један такав савез неопходно је потребан. Нема сумње, цивилизација нам је донела многа добра, многе природине силе су укроћене и стављене у службу човеку, људска уживања су увећана, зла живота су смањена. Али, медаља има наличје, и само наивни и несавесни људи могу се обмањивати, или обмањивати друге, да је све добро, и да не треба никаквих реФорама. Потребе човекове данас се много брже увећавају но средства да се оне задовоље. Материјална и умна богатства збирају се у мали број руку; озго сејављају раФинисан разврат и егоизам, оздо жеђ да се свега тога дочепа, да све узме, да би се у свему уживало. Претерана подела рада разорава јединство нормалног живота, крутост уговора и уредаба замењује живу гипкост братске кооперације. Створен је антагонизам, у коме богати и сиромаси губе осећање људске солидарности и узајамне доброте, без којих не може бити речи о једном људском друштву. Зато ваља свесрдно и одлучно радити на делу препорађаја и моралног напретка, и борити се противу свију оних разорних сила које иду да и нашу данашњу цивилизацију одгурну у варварство, као што су учиниле са њеним претходницама, римском и грчком цивилизацијом. Јер, само је једно мерило за вредност једне истинске цивилизације, цивилизације у правом смислу речи, а то је: у колико њене уредбе и нарави остварују прецепте највише моралне савести. Цивилизација се не састоји искључиво у научном, индустријском или уметничком напретку. Са разлогом се рекло просветни глАсник, II књ. 12. св.. 1901. 111