Просветни гласник

1686

ЕЈРОСВЕТНН ГЛАСНИК

преводиоци морали да пишу час „Мадо Л. непрестано је јецало*. а час „мал.о Л.. био је*... — т.ј. час у мугпком, час у средњем роду. Требало је пазити боље на реченични склоп, те би се избегли многи германизми у реченичној конструкцији. Ни мадо није пријатно за српског читаоца, кад нађе оваке реченице: „Морали смо да сиђемо у болничко двориште; требали смо још једном да видимо нашег мртвог друга. „Пошто стари пуковник заћута и не проговори више, то лагано устаде иза свога стола виеар и запали гасну лампу..." „Ја сам још једиу пуну годину с аим у разред седео..." „У љутњи задовољан стари пуковник смешио се ареда се и посматрао своју руку, која је у иесници стиснута, непрестано лежала на стоду к . „Све занеме; знали смо, да је момче сасвим право имало, и да би то било последица тога, кад бисмо га јавили",Шта су браћа у том тренутку међу собом говорили"... „На преглед морали су питомци јутром у двориште да слазе..." Таких реченипа има још много; свуда се готово опажа да преводиоцима не иде од руке правилно конструисање реченице у духу нашега језика. Уз то има и неких израза који или нису тачни, или нису довољно познати нашој омладини (разјаии очи, славни мушко, ексекуција, ударац... јекну, шиканира итд.). Све то много смета лепоти приче, а она је доиста заслужида добар превод, кад се зна да су и много лошије ствари добивале у нас боље преводиоце. Изгледа као да су се на овој причи вршила почетничка вежбања у превођењу. У том случају ваља замолити младе људе да се уздрже од штампања, јер је боље почекати неко време на добар превод, него се мучити са оваквим. VII Свети Сава, књижица за народ и омладину. Књижица I (свеска I. год. I, маја 1900. год.) Уредио: С. НоваковиК — учитељ. Неготин. Штамиарија А. Станојевића. Стр. 32. вел. 8°. Цена 30 п. дин. (Излази непериодично, с мотом: српско име, веру бран'те). Ова књижица имала би за смер: „јачање верских и моралних оее&аја у мароду, буђење националних осеКаја и одржавапе везе са ирошлошћу, давапе кориених иоука из иољоиривреде и науке о здрављу, рад иротиву народних ирозноверица а иреиоручивање чистих леиих народних обичаја. Једном речју : шижииа треба да буде ирава народна читанка, о иреким иотребама народним, а све да буде тако наиисано, како Ле и најиростији иисмен Србин из Крајине разумети"