Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

1687

, Оно што је Св. Сава аре седам векова радио и урадио речју и делом, желели бисмо ми да ова књижица бар речју учини у крају у комје".

„ Да се на народ и на његов укус леио може утицати, доказ нам је ире 100 година славни Доситије*.

Не радујте се много; није ово ни Св. Сава, ни Доситеј. У овом књижевном подузећу само је рекдама овако обилна, — све је остало слабо и мршаво. Писац је потврдио сгаро правидо, да обећање и испуњење стоје у преокренутој сразмери, и да сумњивој роби треба нај више преноруке. Да ли је писац намерно зачииио ове незнатне радове онако великим намерама ? Вољни смо веровати да његова претенциозност произлази из безазлености, а његове жеље из љубави нрема народној просвећености. Само, зар се тада ие би могло и њему рећи оно, што је некад речено много бољем књижевнику: „мала л' вам је брига што су добре цеди, а рђава књига" Јер, књига је доиста слаба, да не речемо рђава. У њој су две уметничке песме (Сриско име веру бран'мо и Пред саомеником Хајдук-Вељка) и .једна народна (Жаргита девојка и Рајко војвода). Народна је песма лепа, али је довољно позната. Оне две уметничке немају у себи ни мало поезије, но су само рђаво стиховање. Оне нити могу побудити патриотско осећање, нити помоћи развијању уметничкога укуса. Оно што се у њима износи много пута је боље и лепше речено. У њима је слик једва сношљив, стих рогобатан, речи безначајне, мисао свакодневна, осећање једва приметно. Прост народ има своју народну поезију према којој ове несме изгледају као светлуцање трулога дрвета према сјају сунчане светлости. Ннтелигенција има своје велике песнике, а има и своје веште стихотворце. Ни народ ни интелигенција неће имати никаква задовољства да прочитају оваке стихове: Српска вера светиња је За њу ваља живет', мрет', Јер нам она од пропасти Досад спасе српски свет (стр. 1)

Та су српска два јунака, Великана., како реко, На западу Милога славни У Ерајини Хајдук-Вељко (стр. 9)

Добро је за веру живети и умрети, али ако се и не постигне ово последње, може је човек бар поштедити од рђавих стихова. А што се