Просветни гласник

1688

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тиче Милоша и Вељка, кад би били живи, те да им се прочита ова песма, Мидопх би зајамачно узвикнуо: „Чиниш 'волико, зар ништа паметније ниси могао смислити ?*, а Хајдук-Вељко мало те не би и кубуру потегао. И имади би право, јер ако доиста поштујемо њихов рад, грехота је да им се на овакав начин одужујемо. * Од прозних чланака два су поздрави Краљу Александру и Краљу Милану. Они су кратки, и написани су у обдику новинарских пригодних чданака, али са слабијом стилизацијом. Такве је природе и извештај о бављепу Њ. Величанства у Крајини, који је уз то написаи сухо и непоетично. Чланак о Св. Сави кратак је, и у њему је напоменут у неколико речи рад Св. Саве. Чланак је нека средина између народне традиције и историјског казивања, а рад Св. Саве обележен је у њему општим Фразама, без подробнијег задржавања и без података. Прича За Отаџбину лепа је, али је извађена из Љубичице. То је, поред песме Маргита девојка и Тајко војвода , једина ствар која има вредности за читаоце. Оне су обе позајмљене: једна из Јовићеве збирке, друга из Вуковог зборника народних песама. АпокриФна прича Свети Петар оЛе да богује варијација је једне ириче која је раније штампана у Јовићевој Зорици. То овде није напоменуто, али за г. Јовића то није никаква штета. Ова је прича, као и она о аразновању св. недеље, супротна верском учењу, и ако је иначе добро замишљена. Али кад поиређивач збирке истиче јачање верских осеКаја и рад аротив народних аразноверица као свој програм, онда ово.ј причи није било места у збирци. У осгалом, није г. Новаковић сам у такој парадоксној радњи; већина дечјих писаца у нас показује непречишћене појмове у погледу на дечју лектиру. Изгледа као да је тај посао прешао у неку врсту обичне лиФерације, а ту се највише гледа на то да се посао што ире сврши, и са што мање трошка а са што више добити. Иричица Максим и Ђука изгледа такође као прештампана. Било је са свим излишно ноново давати читаоцима у руке и оваку једну бесмислену лакрдију. Поука може бити и добра, али нема вредности ако се ослања на једну обичну неистину. Свет није више наиван да се вара о иетинитости оваких збитија, и неће бити ни мало вољан да озбиљно. прими поуку везану с оваком једном несланом пошалицом. Остали су чланци у овој збирци поуке о чувању здравља, о неверовању у гатања, врачања и бајања, и о засађивању друмова воћкама. Све су ове ствари кратке, једва додирнуте, недовољно обрађене. Желети је