Просветни гласник

1692

ПР0СВ1ТНИ ГЛАСНПК

4. Прочитан је допис из Еучева Милана К. ПетковиКа о потресу, који се тамо осетио 20. марта. — „Како сам се баш тада шетао, потрес управо иисам нн осетио, те и не знам тачно време кад се десио. По причању једног чиновника који је седео за столом у каФани, потрес је био сл.аб, трајао је од прилике секунду и јавио се око 6 час. у вече. Учитељ овдашњи пак, који се том придиком десио у празној учионици, приметио је два потреса: прво један слабији и краћи, затим други јачи и дужи". Проф. Свет. РадовановиК, говори о томе, како се према тедеграфским извештајима види, да је овај претрес од 20. марта ове год. управо одјек најновијег труса у јужној Маџарској, и да се осетио скоро у целој Србији сем југозападног јој дела. Затим саопштава интересан податак који је добио од управника опсерваторије проФ. М. Недељковића о времену кад се потрес десио у Београду: како је потрес био.прилично јак, писаљка на барографу напрасно је одскочила и тако означила 5 ч. 55 м. и 50 с. по подне (по средњојевропском времену). Било је свега два потреса,, који су заједно с паузом трајали 10 секунада. 5. Прочитано је писмо дописног члана г. Тодора БушетиЛа, учитеља у Пољни, о потресу од 22. марта ове год. — „Потрес је дошао са западне стране, био је слаб и трајао само 2—3 секунде. Десио се у 2 ч. 50 м. по подне- (но сунчанику), случајно баш онда, кад сам ученицима овдашње продужне школе говорио о вулканима и трусовима. 6. Проф. Свет. РадовановиЛ реФерује о Монтесисовом раду Сепсмичностг> Балканскаго иолуострова и Анатолш (Пзв^ћсин Геологическаго Комитета, 1900. XIX, № 1.). — „На основи података о трусовима у Турској, Бугарској, Србији, Румунији, Бесарабији и М. Азији од 1855. до 1897. год. наводе се 5774 потреса који су се десили у 357 места. Ова су места тако груписана, да се разазнају 13 области: 1) Албанија, Епир и Крф, 2) Мендерес или Аидин, 3) Јерменска, 4) Мраморно Море, 5) Маћедонија, 6) Кизил-Ирмак, 7) Тавар, 8) Србија, 9) Румелија, 10) Молдавска и Бесарабија, 11) Бугарска, 12) 'Блашка и 13) острво Кипар. За сваку област наводи писац, прво, границе, затим износи места с бројем потреса и најзад израчунава им „сеизмичност" по Формули 8 = у= Ј/ 5? (где 8 значи површину у квадратним километрима, г средњи годишњи број потреса, тј. однос познатих п потреса према броју година р, а 8 број километара). Уз расправу иде Француски резиме с прегледном таблицом и шемски израђена карта. Али је чувени аутор у питањима о статистици трусова наведен у овој расправи с непотпуности података на непоуздуне закључке. За Србију нпр. има он од 1889. до 1895. год. података само за 18 аотреса из ' 9 места, док је код нас само 1893.. год. за март месец забележено 85 потреса, за април 158 потреса итд.! *