Просветни гласник

ХР01ИКА

1693

7. Живко Ј. ЈоксимовиК реч>ерује о расправи Фридриха Сибенрока 0 пеЈсојгт јозИпгт ггЂата гг Возпе (Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1900, XII, 3 и 4). — „У Кошеву код Сарајева констатована је у неогенском глиновитом дапору и пешчару нова локалност за Фосилне рибе. И ако у друштву са слатководним мекушцима, ове рибе, с-зично конгеријским рибама Вечкога Басена, имају прави марински карактер. Примерци су доста добро очувани; све одређене врсте нове су: Хабгаж 1опдгсерз 51е1зет'., Хабгаж Ђотгепзгз 8Љепг., ^аЂгах $1етАасЋпегг 8Љепг. и 8егга,пи8(?) дгасШзргпгз 8Љепг., а уз то је нађен још и један представник Фам. 6'рагоЈ(1ае, који се није могао ближе одредити". 8. II. С. ПавловиЛ износи даље резултате својих проучавања терццјарних Фосила с Косова. — '„Према накнадно послатом, бољем, материјалу могао сам, прво, вериФиковати неке раније своје одредбе (Соп§епа, детерминисана пређе као С. отМгорз^в, није та врста него С. ипдиЛа саргае Мипз!.), затим проучити још неколико нових врста родова: Нус1го1ла, КегИос1оп1;а и Ућјрага (Ну&гоЂга Згтгсг поу . зрес., ЋегИос1оп1а ^еЦеМпепзгз поу. зрес., Утрага (1'АгсгШасг поу. 8рес., Ушрага Мстди1аГа 2ијоу. 1п Ж., Уг^грага 2ијопгсг поу . врес. и Утрага бгасапгсепзгз поу. 8рес.) и, најзад, поставити серију облика косовских вивипара (као полазни тип сматрам V. &'АгсМасГ п. зрес. из Дреновца код Грачанице, из које се с једне стране развила трикаринатна V. Уг^иезпеМ Бебћ,с друге стране Жујовићева врста V. МсгпдиШа с две бразде и.змеђу гребена, а из ове V. Еијопгсг п. зрес.. у које је горња бразда иостала знатно јача, а доња много слабија; најзад, од полазног типа развила се, као трећи огранак, V. Огасатсепзгз п. врес. с редукованим горњим гребенима, а с јако развијеним средњим гребеном". 9. Др. Д. Антула подноси друштву мотивисан предлог, да узме учешћа при идућем IX интернационалном геолошком конгресу. — Предлог у изводу гласи: „Познато је, да ће се идући интернационални геолошки конгрес одржати у августу 1903. год. у нашем најближем суседству — у Бечу. Није ми потребно нарочито истицати значај ових конгреса, колико бих хтео предочити једну околност, која би могла бити од заманших последица, нарочито по српску Геологију. У велико је ушло у обичај, да геолози земаља, у којима су конгреси заказани, из раније припремају екскурсије по својој отаџбини. Не само да се при овим екскурзијама ствара јединствена прилика ширем кругу геолога, да се у најкраћем времену и из прве руке упознају с најкарактеристичнијим местима појединих области, него се и домаћим радницима ствара могућност, да се користе искуством геолога из целога света, те да у друштву с њима своја проматрања и своје закључке на самом терену вериФикују и допуне... Према изјави, коју је учинио бечки геолог|Тице у име