Просветни гласник

1694

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

аустријских геолога на прошлом конгресу у Иаризу, пројектована је по Аустро-Угарској између остадих екскурзија и једна, која ће се непосредно дотицати наше отаџбине, на име осматрање Дунавске Елисуре и околних терена. И кад не би ово био случај, за нас — српске геологе екскурзије по Аустро-Угарској имале би велики значај, пошто су нам терени сродни. Али у овом случају Дунав просеца исте терене. Геолошки проФили вегови час су на маџарској час на нашој страни лепше испољени. Према томе наша ће интересна места примамљивити сваки час пажњу геолога, који буду узели учешћа у овој екскурзији. Маџарски геолози имају већ знатан број детаљних геолошких секција на доњем Дунаву; они ће свакојако припремити и нарочити опис својих терена, а с наше стране била би неопростива погрешка, како према страним геолозима тако и с обзиром на углед наше научне самосталности, ако бисмо пропустили да наше терене у Дунавској Клисури нарочитим картама не представимо и лрофилима не објаснимо. Готово не знам шта би горе било по нас : да ли ако пустимо да се о нашим теренима ништа не чује, или ако допустимо да туђинци о њима дају обавештења... Неоспорно је, дакле, сада наш најозбиљнији задатак, да у времену које нас раздваја од конгреса настанемо да детаљио проучимо наше терене у извесној зони дуж Дунавске Клисуре, и да прппремимо потребне описе, карте и проФИле, како бисмо свој задатак у овој значајној ирилици и као геолози и као Срби испунили... Окуражен свесрдним одзивом нашег проФесора и председника г. Ј. М. Жујовића, не могу ову прилику пропустити, да не дам израза својег одушевљења за овај посао, у толико пре, што он има да послужи не само у горњем циљу ради конгреса, него далеко више и као први, дуго жељени, значајан покушај израде детаљне геолошке карте наше отаџбине. У вези с овим изјављујем жељу, да иницијативу за овај тако замашан посао, којим ће се ударити темељ новој Фази геолошкога рада у нас, предузме за то наша најпозванија чињеница — Српско Геолошко Друштво. Заиста задатак је велики, сувременици му краја не догледају, а Српско Геолошко Друштво доживиће га, па што је чије нека је његово... Најзад додајем да не би било с горег, кад би наше друштво ступило у споразум с бечким одбором за IX интернационални конгрес и подејствовало да се овој пограничној екскурзији дода и која варијанта по нашим теренима, нпр. екскурзија Београд—Топчидер—Ресник— Ринањ—Авала, или друга која комбинацпја... Завршујући наглашујем, како никако не треба, губити из вида ту околност, да скоро нећемо имати овакве прилике у којој бисмо могли тако одличном скупу страних стручњака приказати резултате својег самосталног рада: други интернационални конгрес биће 1906. год. у Штокхолму, а трећи по реду, према жељи која је избила још прошле године на париском конгресу, вероватно ће се одржати чак на крајњем азијском истоку — у Јапану".