Просветни гласник

1612

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

пра 1'егох Мп зиђ (1исе 1и1а Мс 4епиИ Музаз §еп!е8 111 расе МеИ (ех РоШо IV 8, 75), што значи: Грецине, овај је Флак скоро управљао у овим крајевима и дунавска обала насељена варварима била је за н.егове управе сигурна. Он је држао Мизе у миру итд. С том изменом у команди над ауксилијама у президијама на северној граниди Мезије стоји у вези премештај легијонске војске из Дарданије на Дунав. Први помиње ту наше легжјоне изреком Тацит; он каже апп. IV 5 прагшјио Вапићп Ц§10пит... с1иае 1н МоезЈа аШпеђап!;, то јест: у Мезији су два легијона била на обали Дунава. Но где им је, тачније, био стан? Домашевски мисли да су они живели одвојено и то један вероватно у Рацијарији (КаШша, дан. Арчер-Паланка у Бугарској), а други у Виминацијуму. Он о том пише отприлИке овако. Из више натписа који су нађени код села Равне (близу Књажевца) и који помињу кохорту I Тћгасит бупаса СЊ III 8 8261 (гл. доцније, стр. 1617) Б. УесШиз... ргае!'. соћ. I Тћгас. 8уг. т Моез1а ед. Соћ. I Тћгас. 8уг. ргаеДес^о) зио, то јест: Л.уције Вецилије..., преФекат кохорте I састављене од Трачана, с надимком сирска, настањене у Мезији, коњичке. (Подиже му овај камен) команданту свом иста кохорта. Ш<1. 8262: уе!(егапиз) соћ(огИз) I Тћгас(ит) бупасае, то јест: ветеран кохорте I трачке, сирске. Упор. још Вулић-Премерштајн, Антички споменици у Србији, п. 42: ед(иез) соћ(огИб) I [Тћгас(иш)] 8уг(1асае) 4иг(та) Роп^ј, то јест: коњаник кохорте I трачке, сирске, из Лонгове турме) излази да је кроз тимочку долину ишао један војнички пут, још у 1. веку по Хр., јер су ти натписи по карактеру слова несумњиво из тог столећа. Тај пут спајао је Рацијарију с Нишем и преко њега с областима на југу од Балкана. А то значи да је она била некада једно важно стратегијско место на доњем Дунаву, те није невероватно да је ту премештен један легијон из Дарданије. Да је други био стациониран у Виминацијуму, излази као вероватно из једног другог натниса. Код Бољетина у једној стени урезан је овај натпис: ТЉ(епо) Саезаге Аи§(изИ) 1'(Шо) Ап§из1о Ш1рега1ог(е) роп!(Шсе) тах(шо) 1г(Љип1с1а) ро4(ез1а1е) XXXV. Ре§(1о) ИП 8су1(Мса) е11е§(1о) V Масе<1отса, то јест: За владе цара Тиберија, Августовог сина, императора, првосвештеника, кад је имао по тридесет и пети пут трибунску власт (а то је било год. 33|4 по Хр). Л.егијон IV скитски и V македонски. То значи да је у то време начињен кроз Казан један војнички пут између Виминацијума и Рацијарије. Циљ му је била јамачно да држи везу између легијона који су у тим местима становали. Ово мишљење као што се види не почива на бог зна како јаким разлозима и од њега је вероватније друго, по ком су наши легијони, можда све до Домицијана, становали заједно у Виминацијуму. На једном натпису СЊ XI п. 1835, неки МагИиз Масег има титулу 1е§(а1из) ТЉ(еп) С1аисИ Саез[апз Аи§(из11) рг(о)] рг(ае!оге) рго\'тс(Јае), Моезаае 1е§(тп1з IV 8су1[1пс(ае) е! 1е§(1ои1з)] V Масе<1ошсае), то јест ,легат Тиберија Клаудија Цезара Августа, пропретора у провин-