Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1613

цији Мезији и над легијонима IV скитскии н V македонским". Пз тога се види да су оба дегијона још под царем Клаудијем би.ш нод једним командантом, па дакле и на једном месту. Још јачи су докази да су заједно становалл наши дегијони у другој ноловини првог века по Хр. У Костоцу и окодини нађени су неколики натписи из тог доба који спомињу легију IV Флавијеву. Тако на пример овај натпис: Т ј . Саезшз Цис1) ?(Шиз) | Аше (п818) Иассиз ј Саеаага (тако!) Аи^(изи) | (сеп!иг1о) 1ед(шш8) 1111 Г(1ау1ае) 1(еНс1б), У1х(К;) | а]пп(1з) Х[Х..., то јест: Л.уције Дезије Флак, Дуцијев син, из трибе аниенске, а града Цезараугусте (у Шпанији), центуријон легијона IV Флаиијелог. Срећпог, живео је годнна... Тај се Факат даје објаснити само тако ако се узме да је у то доба тај легијон становао у Виминацијуму. Међутим за 1е§ш VII (ЉшсПа је сигурно да се ту надазио од доласка свог у Мезију. Дакле они су ималл један стан. То је трајало најдаље до год. 91, кад је Домицијан забранио да по два л.егијона станују заједно (8ие(оп. ВотК. 7: §еттап 1е§1опит саз(;га ргоћЉш!). Свакојако они нису раздвојени много раније. Први је нак помен о том да живе одвојено из Трајановог доба; Птол.емеј, који има ово доба пред очима кад ппше, каже да се у Сингидунуму и Виминацијуму налази по један легијон (2?1уу(бо^рор, Хе/ши — Огијхспгхш', Леутг). Из тога видимо да је један легијон, несумњиво IV Фл.авијев, премештен у дан. Београд, а други, VII Клаудијев, да је остао у нацијуму (он се на једној оиеци и зове чак „легијон виминацијски" 1е§ш Л1ттасепз1з). Најстарији легијони у данашњој Србији под Римљанима које ми знамо били су поменути 1е§ш IV 8су(ћЈса и 1е»10 V Масе<1оп1са. За њих не можемо рећи ни кад су ту дошжи ни кад су из доцније Горње Мезије отишли. Сигурно је само то, што смо већ видели, да су они били на српској обали Дунава 33[34 год. по Хр. Легијон IV скитски премештен је из наше земље може бити после 47 год. по Хр., а V македонски можда год. 62, јер Тацит (апп. XV 6, 4) каже у тој години: <јшШа, циае гесепз е МоезЈз ехс^а егап!, то јест: пети (л.егијон, македонски), који је ту скоро био доведен из Мезије (на исток). После та два лгијона бил.а су дуго (гл. ниже где је реч о војсци у доба од Диоклецијана) у нашој земљи друга два, која смо такођер већ помињали, 1е§ш IV Е1ау1а и 1е§ш \ : П С1аи(На. Ни за њих ми не знамо тачно кад су дошли у нашу земљу; сигурно је само да први није дошао пре Веспазијана, јер га је он основао око 70 год., и да је други био у доцнијој Горњој Мезији већ 66 год. (дошао је можда ту још 62, по одласку легијона V македонског). Осим тих легијона, колико нам је познато, код нас пре Диокдецнјана, а као што ће се доцније видети и уопште у римско доба, био је још само један, 1е§ш XIII §етша. Тај је легијон у Мезију довео пар Аурелијан, кад је напустио Дакију, где је он дотле био.