Просветни гласник

1632

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

рише се неколиким тамним пантљикама, чије тадаске дужине нису тачно одређене због у онште слабог спектра. Из истог разлога у њему се нису могле констатовати ни ФраунхоФерове линије. Па ипак и из мерења, која су већ и на њима извршена, види се доста јасно, да је сиектар Неитунов идентичан са саектром Урановим (Н. С. Уоде1), те да су им на тај начин и атмосфере међу собом сличне. Пре но што би завршили овај одељак расматрања планетских снектара и њихових атмосФера, добро ће бити, да у неколико рени извршшо упоређењ е резултата, које смо посебице већ прешли код појединих планета. Још је Нит1)о1сИ извршио једну класиФикацију свих планета. Он их разликује на унутрашње или земаљске и сиољне иланете. У прве спада: Меркур, Венера, Земља и Марс, а у друге: Јупитер, Сатурн Уран и Нептун. Спектроскопска испитивања њихових светлости канда ће потврдити основе ове класиФикације, са извесним само одступањем. Све ове планете имају своје атмосФере. Водена пара налази се у атмосФерама свих унутрашњих планета. Ну поред тога у спектрима њиховим има још неких особитих линија, које су код свих заједничке, те на тај начин показују, да се њихове атмосФере слажу још и у извесним материјама. Те материје, поред водене паре, у главном врше особен апсорпци.је, стварајући на тај начин иознате нам телурске линије као н. пр. кисеоник, азот, угљена киселина (С0 2 ) и још неке, мање карактеристичне. Из ових подударности очевидно следује: да се те материје налазе у атмосФерама свих унутрашњих планета. То већ није случај са групом спољних планета. АтмосФере Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна не подударају се међу собом у оној мери, као атмосфере унутрашњих планета. Јупитерова и Сатурнова атмос 1ера одстуна на извесан начин од атмосФере Урана и Нептуна. Ми смо још из специјалног прегледа видели, да је константована водена пара у атмосФерама Јупитера и Сатурна. Ње већ нема код осталих двеју планета. Поменута одлика у воденој пари приближује прве две од спољних иланета, унутрашњој групи. Ну у спектрима њихових светлости, видели смо, да то нису једини карактери. Ми знамо, да њих карактеришу неке особите апсорпционе пантљике, а нарочито она у црвеном делу (618'2 џџ). Тај исти карактер запазили смо и у спектрима Урана и Нептуна (колико се мерењима могло доказати). Ти пак карактери заједнички су код свих планета спољне групе. Према овоме, Јупитерова и Сатурнова атмосФера граде као неки прелаз од унутрашњих ка спољашњим планетама или боље рећи, ка атмосФерама Урана и Нептуна. Што се пак тиче природе оне карактеристичне пантљике у црвеном делу, то смо још напред нагласили, да она долази или од неке нарочите — нама непознате материје или од особитих односа у температури и притиску у већ познатим материјама.