Просветни гласник

108*

НАУКА И НАСТАВА

1633

К о м е т е За спектроскопска испптивања њихова примењеии су сложени спектроскопи. Глава кометска. Типски спектар кометине светлости је сложен. Он је састављен од једног континуираног и једног дисконтинуираног спектра. Посдедњи састављен је од три веома широке, а сјајне пантљике, од којих се једна налази у жутом, друга у зеленом, а трећа у плавоме деду. Зедена је пантљика најсјајнија. Између тих пантљика надази се таман простор на слабо континуираној основи. При јачии дисперзијама, које се често не препоручују због сдабе интензивности кометине светдости, ове се пантљике раздажу у Фине диније. Обдик пантљика је интересантан. Према дрвеном деду спектра све су три јасно ограничене правом динијом, а ка виодетном крају све три ностепено ишчезавају свака за се. Ну највећа сјајност њихова ипак није у оним првим, јасно граничним линијама, већ од придике око средине саме пантљике. Због те окодности, ранији посматрачи узимади су та најсјајнија места у трима бојеним пантљикама кометских спектара за мерење таласких дужина њихових. Ну то је бидо погрешно. Одстојање сјајних места у пантљикама од почетне, оштро ограничене ивице веома варира. Тако се појављиваде разне погрешке у резудтатима при одређивању стадних подожаја самих пантљика, што је свакако веома важно ради одредбе саме материје, чије су оне обедежје. Зато је и много тачннје одређивати тадаске дужине за почетне јасне линије сваке иантљике на по се. Упоређивањем кометских спектара са спектрима разних земаљских материја нађено .је, да се спектар комете подудара са спектром угљоводоничних јединења и то вероватно са групом ацетидена. Бојене пантљике се у свему међу собом подударају, само се раздикују у томе: што код угљоводоничких спектрадних пантљика најсјајније место подудара се са почетном оштром ивицом према црвепоме деду, а не као код кометских спектара око средине. Узрок овом одступању неће бити до разлике природе материје, већ само до извесних односа, који вдадају у угљоводоничним кометским материјама, а који се још нису могди експериментадним путем констатовати. Друга раздика између ових спектара састоји се у томе: што у угљоводоничном спектру има пет пантљика (у црвеном, жутом, зеленом, пдавом и виодетном деду), а у кометском само три и то баш оне средње пантљике. Ну ни ово не треба сматрати као битну раздику с тога, што је у кометском спектру црвени и виодетни део веома сдаб, то су управо најнејаснији дедови њихових спектара, те кад би бидо црвених и виодетних пантљика, ипак се не би видеде. У придог овој незнатној раздици иде још и та окодност, што и сами угљоводонички спектри, који се добијају по дабораторијама, немају црвених и виолетних пантљика, када се надазе на незнатним температурама. Оваки спектри су дакде сасвим идентични са кометским. Њван сваке је,