Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1635

Интересантно је да се помене и комета од 1881 IV, коју је открио 8сћа1зег1е 4 јула те год. а која се још и зове по његовом имену. Њен спектар одликовао се тиме. што у њему није бидо ни трага од котинупране светлости.' Виделе су се само карактеристичне угљоводоничне пантљике, које беху необично јасне. У спектру њенога језгра видела се само нека узана бразда спектроскопских боја, дужином спектра, што би јамачно долазило од какве чврсте иди течне материје у врло незпатној количини. У кодико се о њој зна, држи се, да је она тада први пут посетила наш, Сунчев систем. Ну много више показао је спектар светдосги т. з. ЛУеПз-ове комете, коју је овај научник пронашао 18 марта 1882 г., а која се иначе обележава као комета 1882 I. Она нам је показала више но и једна друга од досадашњих комета. 10 јуна 1882 г. приближила се Сунцу скоро до 1100000 миља, на је појмљиво, да су се у оваким околностима појављивале и нове прилике у њеној светлости. У почетку, када је била још доста далеко од Сунца, спектар њен имао је обичан тип кометских спектара. Приметило се само, да угљоводоничне пантљике не беху онако јасно престављене; али су ипак биле ту. Континуирана пак основа овога спектра, била је сјајнија но обично. Што се комета већма приближавала Сунцу, угљоводоничне пантљике постајале су све незнатније: могле су се видети само у партијама око језгра, док је континуирана основа постајала све сјајнија. Ова реципрочност ишла је постепено, док се најзад угљоводоничне пантљике готово сасвим не угасише 31 маја и тада је Н. С. Уо§е1 изненадно видео у сиектру сјајну жуту линију, коју је одмах могао идентификовати са жутом линијом натријумовом. Исти аутор одмах је успео, да ту линију јаком дисперзијом разложи у познати нам пар натријумових линија IЈ, и I), (5 јуна). Том прпликом приметио је, да је линија Б 2 много сјајнија и готово пет пута шира од Б„ као и то, да није јасно ограничена, већ да јој се ивице полагано губе, изгледају као расплинуте. Из овога је извео закључак: да је густина усијане натријумове паре у комети била веома велика. Језгро ове комете, посматрано чак и голим оком, одликовало се веома јасном жутом бојом својом. Овај пар натријумових линија био је најјаснији и најинтензивнији онда, када је комета била најбдижа Сунцу (од придике 0,6 астрономске јединице). На основу ових промена у спектру те комете На88е1ћег§ је потврдио доказ, да кометска светлост додази одиста од електричних пражњења. Еад би комете биле усијане услед постепенога загревања, онда би се у спектру ове комете видела оба типа т. ј. и угљоводонични и натријумов и оба би бида потпуно јасна. Ну то се дакле није испунило. Поред овога \У1ес1етапп је експериментом доказао, да се спектри гасова у Гајслеровим цевима гасе одмах чим се унутра унесе каква метална пара, чији се карактер почиње опажати. Тај експерименат као да потврђује оно, што се у кометама збива у великим размерама.