Просветни гласник

163П

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На основу свега овога, данас се сматра: да кометска светлост долази од електричних иражњења, а никако од загревања. Ове електричне акције уве&авају се све више, у колико се комета ариближава Сунцу. Отуда излази, да узрок кометској свстлости лежи у самоме цвнтралноме телу нашег система, аод чијим се утицајем, а на довољној близини, јавља карактеристична натријумова аара, чији се карактер у саектру јасно оаажа. Из ТУеИв-ове комете, дакле научили смо, да у кометама иоред угљводоннка има још и угљен-моноксида и паре метала натријума. Натријум се у њеном спектру показао тек на значајној близини комете до Сунца: знак, да Сунце активно дејствује на едементе њенога састава. То се исто опазило и на великој септембарској комети од 1882 г. Ну она је собом донела још једну новину у погледу природе кометског састава. Појаве угљоводоничних пантљика и њихово замењивање натријумовим линијама у спектру ове комете, могу се сматрати као настављање тих истих појава у Ђ т е 118-овој комети. Еод ње смо видели, да се са ириближаванем Сунцу угљоводоничне иантљике аостеиено гасе, а да се све јасније истиче жута линија натријумова. Код ове пак септембарске комете опажено је: да се са удаљавањем њеним, од Сунца у саектру њеном линије натријумове иостеаено гасе, а да се све ве&ма иојављују ■карактеристичне угљоводоничне аактљике, које најзад постану и једини карактер спектра, пошто натрнјумове линије ишчезну сасвим. На основу ових промена могао је проФ. Риссо да изведе закључак о томе: да се ова комета већ враћа на својо.ј путањи од Сунца. Тако је он поставио нов критеријум за одређивање кометских положаја на њиховим путањама. — Поред ових одлика, у спектру ове комете видео је (18 септембра) Бг. Соре1ап(1 и Бг. Ј. О/Хоћбе још неколике сјајне линије у жутом и зеленом делу спектра. Љих су одмах идентификовали са линијама гвожђа,_ те је на тај начин констатован и тај метал у кометама. Ллније гвожђа виделе су се само онда, када је комета била веома близу Сунца, те је због таке близине 1вожђе могло прећи у парно стање. Интересно је, да се у њеном спектру нису показивале линије осталих метала, који лакше испаравају, као што је: калцијум, магнезијум, док су они поуздано доказани у падалицама, које на извесан начин стоје у узрочној вези са кометама. Из досадашњих резултата видели смо, да су у кометама доказани метали натријум и гвожђе, поред угљоводоника и угљен-моноксида. То је дала студија сиектра са властите кометине светлости. Ну ми смо још у ночетку рекли, да кометски спектар има и слабо континуирану основу. Однос између интензитета континуиранога спектра и спектра са угљоводоничним пантљикама веома јо различит код разних комета, па и код једне исте у разним приликама. Па од куда долази онај континуирани спектар? Да ли је то реФлектована Сунчева светлост или то сијају каква чврста тела? Или можда постоји обоје у један пут? Највећи број комета