Просветни гласник

1644

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

чаша (омотачак) има 8 уздужних рзбара која су длакава. Чаша има дугачко црно осје, које је 4 пута дуже од венчића. Дименсије: стабљика 20—40 см. висока; дветне главице кад су у цвету/ 3 см. широке, у плоду 1-5—2 см. дуге; плод 3 мм. дуг; осје 6 мм. Много личи еа обичну 8. ос11го1еиса са којом је и у бл.иском срод«тву. Изгледа да ова нова врста заступа обичну у планинским крајевима, те да је једна раса, која принада високим планинама. Од 8. оскго1еиса се разликује обдиком лишћа и осјем. Геогр. ареал: Бугарска. Фамилија Сатрапи)асеае Јивз. 127. Сатрапта тоевгаса Уе1. О- (Синон. С. 1'оИова Ас1ато\ г . поп Теп!) По бујним предадписким ливадама на Св. Николи, Бабин Зубу, Миџуру и Копрену Старе Планине. Цвета јуна, јула. Двогодишља биљка. ЈКорен је једноставан, вертикалан, око средине. често задебљан. Стабљика је висока, лисната, и једноставна, ретко кад, нешто мало разграиата, сва обрасла кратким, меканим длакама. Л.ишће је, нарочито озго, обрасло храпавим длакама, зелено, ободом двојнозупчасто; доње је дугуљасто, затубасто, при основи нагло сужено нли често неједнако-кусо, тако да личп на крилату дршку; горње је дугуљасто-лт;нцетасто, зашиљеНо и постенено сужено у дршку, која је широко крилата; иодцетно је при основи широко, јајасто и омотава цвеће; најгоње подцветно лишће је зашиљено и личи на приперак. Цвеће седи и наређано је у главице, на дрху стабљике и у 2—4 латералне главице, које су између сере много размакнуте. Чашине кришке су троугално дугуљасте, покривене чекињастим длакама. Круница је плава, левкаста, нешто чекињаста, 4—5 пута дужа од чаше. Чаура је крушкастог облика. Дим9нсије: старљика 30—50 см. висока; доње лишће 10—15 см. дуго а 4—6 см. широко цвеће мало што веће него у С. тугзоМеа. Ово сам звонце држао за С. /оИоза Теп и као таково описао (сравни: Адамовић „о вегет. ј. и Срб. стр. 44.); ну пошто је двогодишњег а не дуговечног трајања (као што је 1). Мшза) то оно нема ни сродства са овом. Најсроднија је овој врсти С. ОгугзоШа I,. која је такођер двогодишња. С. тоезгаса се ипак од ње разликује: нежнијом стабљиком, која се свршује цветном главицом (састављеном од више цветова) на врху стабљике и латералним, којих има 2—4; већим лишћем, које је дубље и оштрије (двојно) зупчасто; оштрикавом одећом и крупнијим цвећем. С. тугзогпеа на против, има дебелу, јаку стабљику, са много пршљенастих Иветних главица, које до врха стабљике сачињавају један клас; лишће је мање, уже, ситно-зуштасто, одећа је мекана, цвеће сит-