Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1645

није и т. V. Изгдедом много више лнчи на обичну С. д1отега1а, ади ова има дуговечан корен, рехавију и оштрију одећу, нешто ситније цвеће ит,д. Геогр. ареал: Бугарска. 128. Сатрапи1а го^ипАгјоИа Г. ^аг. ргпгјоИа ТЈесШг. ?(,. По кршевима и камењарима крекњачких брда. Па Ртњу, Басари, Видличу, Кукли, Столу (пиротском); око Понора на Старој Планини. Цвета јуна, јула. Од типске врсте разликује се многобројним стабљикама, којо су збивене и скоро неразграњене, а нарочито врло узано-линеарним, скоро игличастим, млитавим и другим лишћем. Таг. зегМса А(1шиои. ?Ј,. Но Миџуру, Вабин Зубу, Вражјој Глави и Еопрену Старе Планине по алписким цашњазима и суватима. Одликује се бусенастом, скоро џбунасто разграњепом, при основи стврднутом стабљиком, усправљеним крутим гранама. ширим лиреарним лишће, које је све подједнако и крупнијим цвећем. Врло интересна раса, која заслужује већу пажњу, јер се и изгледом и начаном живљења битно разликује од ш!аве С. готгкИроИа, коју нисам имао прилике нигде у типском облику да берем у целој јужној Србији. Описани варијетет расте и на Стрешеру у врањском округу. Геогр. ареал: (за типску врсту) скоро цела Јевропа, Сибир, Еавказ, северна Америка. 129. Сатрапи1а регзкг('оИа Г. ?(,. По шибљацима, шумарцима и пашњацима целе Србије, од жупног до нланинског региона. Цвета од маја до сеитембра. (у Врањи зову ову врсту „маглено звонце") паг. зеззгИ(1ога В. К. ћ. 1аШоћа I). I).). По предалииским ливадама и пашњацима целе Старе Планине. Цвета јула. Одликује се дебљом стабљиком, чвршћим, ширим и зашиљении лишћем, широким праиерцима, цвећем, које седи, троугластим чашиним кришкама, плодником покривеним често оштрим длакама, широм и отворенијом круницом, која је дубље урезана.Геогр. ареал: цела Јевропа, Сибир, Јерменска. 130. СатрапиХа Уе1епокзкуГ Апато^. ?Ј,. По предалписким и алписким пашњацима на Св. Николи, Бабин Зубу, Миџуру, Вражијој Глави, Три Чуке и Копрену Старе Шанине. Цвета од јуна до августа. Дуговечна обично глатка биљка. Корен је жиличаст пузи и столича се, те избија мноле розете лишћа и усправљене стабљике. Кишће је голо илл врло ретко кад ситно-маљушаво; доње је елептично п елептично-дугуљачто, затубасто, ободом плитко рецкасто, седи. Стабљике су лиснате, голе, имају оштре углове и на врху се завршавају једним, обичнији са два или три цвета. Цвеће је насађено на петељке, које су же од чаше, која је гола, цонична. Чашине кришке су усправљене, при основи пошире и нешто