Просветни гласник

100

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

те се дете креће као знатно равноправнији члан заједнице но у породици. А од особите је важности што васпитаник долази у школи у додир, као равноправан члан заједнице, са децом и богатијом и сиромашнијом од себе, и слабијом и јачом, и даровитијом и мање обдареном.. Доживљаји које васпитаник тече у овом саобраћају са својим друговима, где су сви са једнаким правима и дужностима, а под окриљем једног школског закона и једне управе — јесу права основица за доцнији грађански живот. Слични доживљаји у породици више су основица за ове,. а ови за грађански живот. Из овога се види како много зависи школски живот од домаћег ђачког васпитања, а опет од коликог је, с друге стране,. силног утицаја школа са својим уређењем на потоњи грађански живот. Даље, у чисто моралном погледу су доживљаји васпитаникови у школи такође у неколико друкчији од породичких, и приближнији су моралним односима у грађанском животу. Тако оне непотпуне веџбе у узајамности и доброчинству у породици добивају овде у школи, где се оне врше између неблиске и несвоје деце, друкчији карактер и шири значај. Безбројни васпитаникови доживљаји малих узајамних услуга и иозајмица, малих доброчинстава у ђачком саобраћају у школи, тече он важне примере којима његово саосећање ноступно проширује свој развитак, и она љубав према себи једнакима али својима, као што је било у саобраћају браће и сестара у породици, прошпрује се сада овде поступнО' у лубав према себи једнакима али несвојима, дакле у праву љубав нрема ближњима. Ово је сад тек ирава основица за доцнију љубав, и моралне односе који ће из те љубави нроизићи, према суграђанима и нрема сународницима, а из које ће се љубави доцније развити још виша љубав према свима људима на свету. На тај начин сваки онај поједини доживљај дечји у њиној међусобној дружби у школи, па ма колико он нама. одраслима изгледао мајугаан и незнатан, служи још неискусном детету као важан иример и врши свој снажан утицај на даље његове поступке г и на потпуно његово навикавање на морално делање према себи равнима.. Друшшвени тивош утиче непосредно на дечје морално развијање такође јако, али обратно од породичког и школског утицања: у млаћим годинама васпитаниковим мање а у сгаријим све више. Суседи врше ирви и најјачи непосредни утицај, остали мештани мање, а остали сународници најмање. (Изузетак је, наравно, код напуштене деце, која су се одала просјачењу). У саобраћају еа најближим суседима, одраслим и неодраслим, бар како је у Србији — обогаћава се васпитаник доживљајима у главноме оне исте садржине као и у породици. То исто важи и за његов саобраћај са интимним друговима у старијем узрасту, а и са даљим сродницима. У саобраћају пак са осталим мештанима, а у приликама и с осталим сународницима, па и с људима других народнисти, васпитаникови доживљаји имају већ други карактер. Тако овде отпада још више