Просветни гласник

112

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Извештај, који овде проматрамо, подељеи је, као што нам то и приређивач помиње, на четири дела. У првом су кратке напомене и објашњења о седмогодишњем раду ове школе; у другом —• извегатај о школском раду у 1900. и 1901. години ; у трећем делу је тако названи „литерарни део" (такав натпис стоји у књижици), а у четвртом — статистика рада ове школе за минулих седам година. Сви су делови ове књижиде интересни. Из првога видимо сем ближе историје овог завода још нарочито то, да је ова наша „гимназија" завршшга ове године свој циклус ученика као учитељска гакола, изведавши 7 приправника и на сам учитељски испит. Почетком 1899. и 1900. школске године митрополнјски савет скопљанске епархије, као главна надзорна власт односно унутрашњег уређења ове школе, нзменио је дотадањи чисто гимназијски наставни план и дао могућности, да се абитуријенти овог завода могу спремити за трудни учитељски посао у српским земљама у отоманској империји. То је једна од врло значајних одлука ове школе и она је тиме постала најважнијом расадницом српске културе и просвоте у овом крају. До душе ирави пријатељи српске кулутре и просвете имали би у овом погледу да се мало и забрину, јер, као што нам то ова књижица казује, ова школа није имала само да се бори са спољашњим тешкоћама, већ, како је то приређивач наговестпо, не мања неприлика била је и то, што се и у погледу циља ове школе показивала још од самог иочетка њеног оиа општа наша црта — несталност и колебање, које су иоред других прилика морале необично много утицати на рад у овој школи. Изгледа чак да се ни данас није потпуио на чисто како с ближин циљем ове школе тако ни с њеним унутрашњим уређењем. Хоће ли она остати учитељска школа или гимназија у нашем смислу; да ли ће у њој важити наставни план од 2. авг. 1899. нли онај, којијеироФ. савет израдио 24. окт. 1900. и који је публикован на страни 22. ове књижице или пак неки други, о коме нам Управа објављује да је предложен — све су то питања, која показују да се овде још налазимо на иољу експеримената. Међутим то никако није за похвалу, иити у том сме бити неодређености и експеримената. У овим питањима треба одсудно и што пре имати системе и сталности. До душе, данас се већ може сматрати као успех и то. што је, судећи по овом извештају, настава иретежно у рукама квалифнкованпх наставнпка, те је то по себи, ако је још и надзор довољно јак, јемство да ће ова школа стално стајати на нпвоу бољих средњих школа у самој нашој отаџбпни. Желети је да се у овом сгално иде напред. С те стране без сумње је за сваку осуду што се у овој школи стално не обрађују — или се рђаво обрађују — вештнне: лепо писање, цртање и певање; од коликог би иак значаја то било за тамошње прилике, појамно је и по себи. Ми морамо жалити што се ова црта несталности п одсудности у системи огледа и у променама самога персонала, а нарочито старешина завода,. У другом делу је најпре преглед наставничког особља у прошлој школској години, за тим наставнп плап, преглед уџбеника, писменнх задатака, наставних средстава, белешке о ђачким излетима, о интернату, подаци о ирпправницима на испитима —• учитељском н нижем течајном — и класиФикација ученика. У овом дблу се ближе впди унутрашње, школско и наставно, уређење и по њему се разазнаје квалитет и дух саме наставе. Једно се може с хвалом констатовати, а го је да се из овога дела види да се наставни персонал заиста трудио да овај средњи завод у погледу наставе одржи на висини, на којој су оваки заводи и у Краљевини. То се увиђа проматрајући не само број часова и место појединих предмета — ма да је ово важило само за ову годину