Просветни гласник

оцвшз и Арикази

113

— у наставиом плану, већ и прегледајући удбенике, задатке на исиитима и у току године 1 ), на чак и нрегледом рада у ученичкој дружини „Српско Коло", што је такође додато овом извештају. По невољи мора се констатовати ма да се у извештају и за ово лепо говори — да је настава из оних нредмета за које требају збирке, нарочити кабинети, мапе и т. д. морала трпети, јер завод с овихм средствима стоји врло рђаво. Једина је још срећа, што данас ове предмете, као што се из прегледа о наставницима види, предају наставниди одличних квалиФикација и документовани ваљани радници. Део ове књижице, у коме је статистика ученика за минулих седам година, а који је стављен на послетку, највише је интересан по томе, што нам он казује да се у овој школи аросечно налази — рачунајз т ћи од 1895. и 6. школске године — по 140 ученика (тачно 138.) годишње. Прве године, 1894. и 95. било их је само 40, али је онет 1897. и 8. било на 178. Жалити је што је овај део извештаја норед свих лепих таблица о броју ђака по месту рођења, по годинама узраста, по занимању родитеља и т. д. израђен врло несавршено и врло неумешно, те се с муком мора нроналазити Фактичко стање броја ученика у овој школи. Колико је невешто израђен овај нреглед увидеће се по томо, кад поменемо да је Управа забележила да је ову школу до данас ирошао 871. ученив! У накнаду за то ми смо јој особито захвални за оне податке о месту рођења, који нам ноказују да овај завод прикулља Српчиће из свих крајева скоиљанске и рашко-призренске епархије.... Сва три ова дела тичу се, као што се нз досадањега види, поглавито саме школе. Ми би им имали замерити што нису тако и поређани, да представљају једну целину, па било да су стављени напред, било позади онога, што је овде назвато „Литерарним делом". У овом смислу чудимо се само зашто је Управа номињала у првом делу, у исгорији овога завода, своју жељу да у овом извештају изнесе и статистичке податке о грађанским школама у скопљанској епархији и на страни 17. дала израза некакој својој анимозности и према митрополиту и ирема застуинику управитеља скопљанске Внше Девојачке Школе! Овај је извештај, како се то из његова натписа види, извештај о скопљанској мушкој гимназији и нрема томе, нису му ни нотребни били неки нодаци о ает „грађанских школа" у скопљанској еиархији, нити се с друге стране може одобрити помињање некаквих личних несугласица између ове Управе и митрополије, што је овде без разлога нашло места Годишњц извештаји о школама не долазе у руке само некој извесној нублицп, већ се као свака штампана ствар намењују најширој јавности. У оскудном броју књига, до којих могу доћи наши суилеменици у Старој Србији и Маћедонији, оваки извештаји нису за нотцењивање, јер су и они ио све добродошли оном свету, жељном српске књиге и срнскога нисма, а оскудном у свему томе. С тога је ваљало не малу пажњу обратити на сваку појединост овога извештаја, о коме ми у нанред знамо да ће доћи до руку и ученицима и осталој пубдици. Изгледа да је то и сама Уирава имала на уму, те је књигу увећала. оним својим литерарним делом, доданим овде, без сумње, колико с тога да нам покаже у каком се нравцу врши рад њених ученика осем чисто школских ствари, толико и да нешколској публици. којој књига дође до руку, пружи које зрнце забавније лектире, него што је лектира самог извештаја о стању ове школе. Тако је „Литерарни део" донео на првом месту беседу г. Тан. Ј.

') Нарочито су нрооранп задаци из Српског језика у пишим разредима, а ако су савесно израђивани сви оии задаци из Фраицуског језика, који су овде обележени, они показују да је и настава из овог језика на високом стуињу.

лросветни глаоник I књ., 1 св., 1902.

8