Просветни гласник

иРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

45

„Јевремовац" и ведиког плаца у средини Београда за Академију Наука. За тим богати дар покојног Мајора Мише Анастасијевића са пространом и скуподеном зградом за Велику Школу и сада за утаверситет. Даље, велико завештање пок. Илије Милосављевића Коларца већим дблом за Университет а маљим за књижевни фонд . Исто тако дар пок, Јована Гавриловића бив. кнежевског намесника са знатном сумом за фонд учитељске сирочади; и ове године богато завештање пок. Димитрија Стаменковића Академији Наука, А колико је наш народ вољан и готов, да од својих уста одвоји за просвету своје омладине и за сдаву својих светиња, своје цркве и својих заслужних великих људи, сведоче не само толике лепе и угледне зграде за основне и средње школе по окружним и среским местима, толики стари и нови божји храмови као и Св. Савски дом и дом за сирочад у Београду, а у последње време и велики успех Књижевне Задруге по свима крајевима Српства: но и толики видни споменици подигнути и који се спремају да се подигну знаменитим и многозаслужним синовима Србије. II то све поред огромни-х жртава у крви и имању, које је српски народ за последње две деценије поднео у три тешка рата за ослобођење и бољу будућност Српства. А колико још наш народ да.је појединце као и у окружпим и среским прирезима, па и у државној порези на школовање и стручно образовање своје деце и нитомаца на страним гаколама и университетима: о томе ближе нодатке могли бисмо наћи у другим нарочитим статистичким и буџетским извештајима. Ове светле појаве српског родољубља и нросветољубља могу нам улити пуно утехе н наде за извршење знаменитог дела, оснивања српског Университета, за које је Краљевска влада потражила мишљење и савета у ове Комисије. IV Ово су, Господине Министре, узгред додирнути главнији узроци, што наша Велика Школа нема још довољно научних средстава ни снага, којима би се одмах могле у довољној мери попунити све потребне катедре н институти университета. Скорашњи тешкп ратови и честе политичке трзавице и промене управног система истрошиле су знатно материјалну и моралну снагу народа и скренуле. свуколику духовну енергију и пажњу народа и образованих друштвених редова од главних историских задатака Србије и Српства на ситна и тренутна питања, везана често са засебним личним интересима и тежњама. Кад ово кажем, не мислим никако, а то не би било ни мишљење Комисије, да научне снаге у нашој Великој Школи не би биле подобне, да са успехом и достојно паставе заступање својих дотичних струка и катедара у новом српском университету. Нанротив, готово за све њих може се с пуно разлога тврдити, да не само најближа корист университета но и сами добро смишљени државни разлози захтевају, да се угледна, савесна и патриотска служба ових ионајбољих представника науке и интелигенције у Србији унотреби и даље правцем којим је и до сада Краљу, Отаџбини и Српству служила. А на сваки начин треба се старати, да се од и млађих добро снремних нроФесорских снага Велике Школе задржи на университету све, што даје изгледа на даље развијање и успех у нравцу одушевљеног и сталног заступника дотичне науке и катедре. Међутим имао • бп се старањем државе и университета временом прикупљати потребан број нових кандидата, који би били позвани, да поступно одмењују старије наставничке снаге, да попуњују нове катедре,