Просветни гласник

• 11Р0СВЕТНП ГЛАСНИК

које се с године у годину ширењем специјалностн у Факултетској настави морају отварати, те да се значај и утидај университета Краља Александра I. у Српству и на Балканском Полуострову уздигне на достојну висину. За заступање неких катедара у богословском а нарочито у медиПинском Факултету, Комисија мисли, да бисмо се морали ирвих година у неколико користити научним снагама са страних университета и Академија и то најпре нз словенских земаља. Но на Сваки начин не треба без нужде тражити странце, где се за нрве потребе университета и нових Факултета можемо доста добро послужити већ познатим домаћим снагама, од којих ће се неке у срећним приликама на катедри развити до пуне зрелости и донети науци и школи сјајне резултате. У овом погледу, као што сам и мало пре рекао, наша Велика Школа према датим приликама, и са доста оскудним средствима вршила је скоро већ пола века часно и за српску државну идеју корисно свој узвишени и свети задатак. Према чему, ја бих био слободан по свом личном лишљењу предложити Вам, Господине Министре, да бисте могли у случају повољног уснеха с овим пројектом о университету, односно постављања проФесора у три досадања Факултета послужити се одредбом члана 67 румунског закопа о средњој и вишој настави од нрошле године. Тим се чланом одређује, да остају и даље све катедре на универсигету које се затеку у време кад овај закон ступи у живот. И даље, да сви проФесори, редовни и ванредни, који се буду тада нашли у служби, остају и даље проФесори. А отварање нових катедара као и укидање старих врши се Краљевским указом (у румунском тексту стоји: законом) по предлогу дотичног Факултета и по сагласном мишљењу университетског сената. Овака одредба види ми се правична и за државне интересе подесна. На питање у Вашем писму од 1. Фебруара т. г. о томе: колика би нам још новчана помоћ од стране државе поред досадањега великошколског буџета била потребна за издржавање университета, Комисија је приближно нашла, да би се суми садањег буџета Велике Школе имала додати за университет (с медицинским Факултетом) још сума од 150 до 200.000 динара, и осим тога нарочито за потребе и инвестиције разних института медицинског и техничког Факултета за' неколико првих година редовно још по 150.000 динара. При овом приближном нрорачуну узело се у обзир Финанснско стање наше Отаџбине, а уз то и познати Факат, да Србија већ више од пола века троши знатне суме годишње на издржавање државних, окружних, среских и приватних питомаца на страним университетима и стручним школама, понајвише медицинара (за војне, окружне, среске и општинске потребе), техничара, нравника, филосоФа и богослова, а да не помињемо ученике за привредне, трговинске и индустриске гране људског живота и рада, који такође троше доста за своје школовање на страни, пошто им наша држава као ни престоница, ни остале веће општипе до скора нису у том правцу могле давати готово никакву а још мање вишу научну (академску) наставу. Комисија мисли, да су садањи институти (зграде, разни кабинети, збирке, лабораторије) Велике Школе за нрво време довољни, да би се могла отночети университетска настава, ношто ће на пр. ученици медицинског факултета слушати за прве две године више група наука заједно с ученицама природно-математичког одељења философског Факултета, као нпр. Физику, зоологију, ботанику н минералогију, органску и неорганску хе-