Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мију. Физиодогију биља и животиња, анатомију и још неке. 1 ) Комисија је уверена, да кад би се сви већи и мањи Финансиски просветни извори, који већ ностоје иди су у најближем изгледу за остварење (само ради примера да споменемо велике задужбине Идије Коларда и Велимира Тодоровића), мудро распореди .ги и за универсчтетске установе уиотребили, већ отуда и нарочито са еФективпим сумама државног буџета сиојеног са сумама окружних и среских издатака на питомце на страним стручним шкодама, могла би се сигурно нодмирити најмање половина горњега вишка, који се поред досадање буџетске суме за Велику Школу предвиђа за университет са богословским и медидииским Факултстом.' 2 ) Другу половину по свој прилици може дати срнска држава, чије је Народно Представништво с ретким одушевљењем прихватило предлог осамдесеторице носланика о Университету Краља Александра I. Кад је наша нова Краљевина била у стању, да иоднесе толике огромне издатке на три тешка рата у току 10 год. и толике државне дугове за 20 год. на привредне, саобраћајне и војне иотребе, а прошле године и суму државног буџета за народне (основне) шкоде да нрими на терет општина: онда за цело још и која стотина хиљада динара, намењена за најлепше, најугледније и најдостојније просветно дело Србије и српскога народа на свршетку XIX и ночетком XX века неће донети нашој држави никакве невоље и штете, но напротив велике моралне и политичке а с тим националне и материјалне користи. То дело донеће народу српском благослова и среће, а Династији народној части и славе. Напослетку не треба овом прпликом оставити без напомене и Општину наше престонице, која кад би добро појмила свој политички и привреднп положај, свој нросветни и културни значај и позив у Српству и у јужном Словенству, не би могла н не бњ смела изостати, а да са своје странс и својим доста обилатим Фиманспским изворима не притече у помоћ држави за отварање српскога университета. Сва Србија прилаже и плаћа ирестоници данак у разним облицима и разним путевима. Готово једна половина ако не и више целокупног државног буџета троши се у Београду. Београд је и у последњим нашим ратовима релативно најмање терета и жртава поднео. Његове жртве у крви и животу могле би се избројати на прсте. Он је се у извесном смислу ратовима највише користио. Он се иосле ратова и прогласа српске независности иајвише подигао, а и од напретка и установа наше нове Краљевине највише је. користи имао. Па у реду је, и право је, да Београд предњачи Србији у свима приликама, где се тражи нросвећено разумевање великих државних потреба и задатака, где се тражи свесно и родољубиво пожртвовање у корист духовног и материјалног развитка, у корист опстанка и будућности народне. У другим старијим и млађим европским и америчким државама велики део университетских и школских установа уоиште подиже се и издржава општинским и нриватним Фондовима и задужбинама. У Грчкој, Гумунији, Гусији, Иољској, Чешкој, Хрватској, Италији, Немачкој, Француској, Белгији, Енглеској и Сједињеним северо-америчким државама има небројено светлих нрнмера, да се многи университетски

') Чдан Комисије нроФесор др. Иилан Јовановић-Батут с великпи усиехом расирављао је иитање о Медицинском Факултету у седницама Комисије и у нарочитој сиојој Студијц штампаној у Просветном Гласцчку за месец октоЗар п новембар т.г. 2 ) Илижи поуздаии подаци и упоређења о овол питању могу се наћи у поменутој расправи д-ра Мидана Јовановића-Батута.