Просветни гласник

4*

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

51

Ове и оваке мисли покретаде су мене и остале чланове Еомнсије, «ада смо на свршетку седнице 'замодиди господу проФесоре Богосдовије дајош у једној седниди наставимо претрес и обавештавање о овом важном питању за университет и за научно образовање наше богосдовске омдадине. На нашу заједничку радост у овој другој (ио записнику III), седници сва господа представници богосдовске насгаве дади су сагдасну изјаву, ,да нису противни оснивању богосдовског Факудтета на уЈшверситету, но са извесним оградама односно врховног црквеног надзора над духом и правцем наставе у богосдовским предметима, а исто тако и одиосно реда, живљења и вежбања богосдовских ученика у црквеним обредима н сдужби. као и односно нзбора нроФесора и доцената богосдовског Факудтета. По свршенои претресу свих ових питања у начеду Кимисија је за тим у трећој седиици (но записнику IV) донеда већином гласова оддуку, да се на нашем университету отвори и богосдовски Факудтег. Ово решење имаће за цело добрих посдедица у смисљу том: да ако би Краљевска вдада и највиша црквена вдаст бидо из којих узрока нашде сада за неподесно и немогућно оснивање богосдовског Факудтета, то ће се свакојако у скором времену истаћи на површину опште уверење: да нашем свештенству, бидо то путем богосдовског Факудтета иди Духовне Академије треба дати више научно образовање; а изашиљање појединих иитомаца ј стране Академије и университете ради усавршавања у својим струкама да треба ограничити за ређе придике и за краће време само за одличне, годинама и спремом зрелијс кандидате, који су већ свршиди течаје и добили научне степене на нашим Факудтетима. VI У петој седници Комисије 13. априла раснрављано је и решавано питање: Да ли ће се технички факултет узети у састав университета, Јсао што је био досада у саставу ЈЗелнке Шкоде, — или да се но Нримеру многих наиредних и богатих земаља оснује као засебна внша стручна школа, Иодитехника, са потребним одељењима за енжењерство, грађевинарство, рударство, машинерију, индустријску и нољопривредну технологију и т. д. Чланови комисије г. г. Љубомир Клерић и Никола Стаменковић јаким раздозима застуиали су мишљење: да с обзиром на наше Финансиско стање и паше нарочите прилике треба за сада технички Факултет задржати.у саставу са университетом. Г. Никола (Јтаменковић нагласио је нарочито, како су техничке гране људскога знања учиниде у новије доба ведики корак, те се и не могу више ио угдеду средњега века сматрати као проста механичка вештина нотребна извесним занатима и мајсторима, но њихов развитк оснива се на развитку физичких , математичких и природних наука, које се наравно више теориски обрађују у философском Факултету, а њихова ирактична примена и корист за живот друштвени и државни учи се и развија на етручним техничким шкодама, код нас поглавито на техничком Факудтету. Нрема томе и техничке науке стоје равноправно са остадим наукама, те ппшта не смета, да се у свом одељењу, техничком Факудтету, одрже у вези и у сасгаву с университетом нарочито, ако то тражи и Финансиска нотреба дотичне земље аао код нас. Нарочите више техничке школе, политехнике, са својим разгранатим стручним одељењима постале су и то у богатијим земљама као у Немачкој, ФранцускоЈ и Русији тек у овом веку, но у неким државама као