Просветни гласник

52

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

н. пр. у Италији и Белгији отворени су на университетима технички Факултети (у Риму, Бојјоњи , Ђенови, Падови, Налерму, Иизи, Брислу, Гану и Л.убену), а у Италији имају још три политехнике (у Милану, Турину и Напуљу). Поред усменог обавештења, које је г. Стаменковић дао о овом питању у Комисији, ои је још нарочитим својим писмом од 30. пр. м. допунио и разложио своје мишљење. Г. Клерић застуиао је такво исто мишљење, помињући гране иаука фнлософског Факултета, које стоје у тесној вези са техничким Факултетом, а у овом случају, вели, ни наше Финансиско стање не би допуштало, да се мисли о издвајању техничког ' Факултета у засебну вишу техничку школу. Члан Комисије др. Богдан Гавриловић напротив мисли, да технички Факултет треба издвојити из университета, као што је учињеноу већини европских држава. И члан Комисије др. Драгиша Мнјушковић био би тога мишљења, но из обзира на Финансиске тешкоће пристаје, да технички Факултет остане у вез^и с университетом. Члан Комисије г. Андра Николић мисли, дајенемачка деФиниција о университету застарела и да се техничке науке не могу уврстити у вештине, па наглашује корисну позајмицу између философског и техничког Факултета. Стога и гласа, да се код нас технички Факултет не одваја од. универснтета. Др. Милан Јовановић — Батут држи, да би се виша техничка школа (Политехника) боље развијала, кад би имала своју самосталну управу. Износи разлику између научне наставе п њених задатака у техничлом и остаднм Факултетима, као и разлику у потребној сиреми ученика за примање у техничке н остале Факултете. По с практичног гледишта и због Финансиских тешкоћа гласаће, да технички Факудтет остане у саставу с университетом. Члан Комисије г. Иера Ђорђевић мпсли, да због разлога само финансиске природе не би требало примати нешто, што не би било доброи корисно за научне установе, о којима се бавимо и законски пројекат спремамо. Стога, ако по уверењу компетентних људи стоји, да технички Факултет у интересу научне наставе треба одвојити од университета, онда нек тако и буде. Члан Комисије прОФесор г Бока Станојевић изјављује, да прима разлоге г. г. Стаменковића и Клерића и држи, да технички Факултет као и медицинскн треба, нарочито према нашим приликама, да буде у саставу с университетом. Председник Стојан Бошковић напомиње, што су техничке науке примењене и у новије време веома разгранате према разним нравцима и потребама практичног, нривредног и државног живота, бидо би за успех техничке наставе боље, кад би се и код нас могла подићи виша техничка шкода са засебном управом, Подитехника, а то ће временом и бити. Но из раздога које су г. г. Кдерић и Стаменковић тако лепо изнеди а с погдедом н на обилатија средства, која су нам за оснивање медицннског Факултета потребна, пристаје за сада уз мишљење, да технички Факултет остане у саставу университета. После свршеног претреса решено је већином гласова, да технички Факултет остане споЈен са университетом. Чланови Комисије г. г. Пера Ђорђевић и Богдан Гавриловић гласали су за одвојену вишу техничку шкоду.. VII У седници Комисије од 4. маја претресано је и једногласно решено питапе о медицинском факултету. То би питање имадо доћи па дневни