Просветни гласник

ПРООВЕТНИ ГДАСНИК 59

14 редовних и 9 ванредних профееора. Но овај број ио потреби и према датим буџетским средствима, може се и повећати, а приватиим доцентима допуњавати. Иа испите за университетске степене (магистра и доктора) примају се у руским университетима само они ученицн, који имају прописану Факултетску сведоџбу, да, су уредно сдушали нредавања из извесних група паука са одређеним бројом часова у свима семесгрима. У том смиелу ученику се рачунају као свршени само они течаји (семестри), у којима је потпуно извршио обавезс и иогодбе проиисане университетском уредбом ради успеха научне наставе, из група, које је изабрао за по.г,е свога рада и живота. У те обавезе рачуна ее одређен број предавања слушаних, даље издржана проФесорска иропитивања и рад у нрактичном вежбању. Лица, која су својим научпим радовима стекла знатан глас, могу добити докторску дпплому без Факултетских испита и без обичне јавне дисертације. но и то само по нарочитом предлогу дотичног Факултета н но одлуци университетског сената (Оавета). За оваку одлуку у Сенату иотребне су две трећине гласова од присутних чланова Сената. У истом уставу руских университета одређен је нормални буџет за све университете на илате наставничког, канцелариског и осталог особља, а тако и на инвестиције за разне унпверситетске установе, кабинете, музеје, клинике, лабораторије итд. Харковски унивсрситет има за све ове устапове заједно са медицинским Факултетом буџет до 20.000 рубаља; Кијевски университет (Св. Владимира) тако исто, а Одсски (новороссиски) без медицинског Факултета 13.500 рубаља. На румунским университетими ученици су обвезани уредно слушати предавања и учествовати у ирактичним вежбањимаи радовима, нрописаним за сваки Факултет уредбом, коју је донела нарочита комисија, састављена из прОФесора букурешког и јашког универсптега заједно са изаслаником министарства нросвете. Поред тога ученици су "обвезани полагати годишње Факултетске испите из извесних група наука. А који за две године не би те исшгге положили, отпуштају се из школе и бришу из списка университетских ученика. Само у ванредним случајевима оправдаиих узрока и по одобрењу Факултетског Савета, могу се по трећи пут уписати у Факултет. На испите за лиценцијатску диплому иримају се учеиици, који су с успехом слушали Факултетска нредавања и полагали све испите прописане за течајо.у три године. На испите за докторску диплому иримају се само кандидати који су уредно слушали предавања, и полагали испите, и провели на университету пет година. Занимљиво је напоменути, како је овај иајновији закон о румунским университетима од прошле године примљен у законодавном телу, и то у скупштини иосланика (доњем дому) готово једногласно, а у Сенату потпуно једногласно. X У одељку нашега пројекта о университетским властима (чл. 13 — 21) одређено је пет главних представништва те власти: ректор, декани (старешине) Факултета, университетски Сенат, университетски збор и факултетски савети. Сваком од њих одређен је у главном тачно круг рада, вршења службе и власти, а тако и начпн њихова бирања, ностављања и именовања. Мзбор ректора између, тројице кандидата, које университетски збор бира између старијих редовних проФесора и предлаже их министру, по-