Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одређених група наука. Слободна предавања у научном смислу добра је и срећна тековина нросветнога развитка новог века. Она се у напредних народа поттује и не притешњује ни на богословским Факултетима. Но тако названа слобода учења, бар код нас за сада, чини ми се не би могла без штете за државу и за темељну научну спрему Омладине ићп тако далеко, да се ученици оставе годинама сами себи, без надзора, слободни, како ће и које ће науке слушати, као и то, да ли ће и из којих предмета озбиљно за Факултетске и државне испите спремати се. У овом правцу мислим, да би Француски систем годишњих Факултетских испита био за. наше прилике подеснији но немачки систем, по коме се Факудтетски испити тек на свршетку држе само ради тога, да се добију дипломе научиих степена. Француски систем даје више гараитије за успех семестралног и годишњег учења. Уређене више нормалне школе (Есо1е поппа1е зиррепеиге) Француској, за снрему проФесорских кандидата за средње шкоде с обавезним течајем у две године и са живљењем у интеранту даје деи углед и најбоље резудтате за вишу научну фидософску , лиигвистичну и иедагошку наставу. Спајање Француског и иемачког система можда би за наше лрилике још најбоље одговарадо. Јер тиме бисмо добили јачу гарантију, да ученик неће одако нропуштати семестарско време за своју солидну спрему. А увођењем државних испита за све гране државне службе стало би се на нут неонравданоЈ јагми за службом код неспремннх и иеподобних кандидата. У законима и уредбама аустрпских уншерситета сдобода је учења, т. ј . сдобода коју имаЈу ученици, да по својој вољи могу бирати, које ће науке и код којих проФесора и доцената н за кодико времена сдушати,. ограничена и уређена јаким надзором, који врше наставници и Факултетске власти, квестор и декан над ученицима односно уредног похођења (ФреквенцпЈе) уписаних кодегија и односио Факудтетских исправа и увереља, коЈа су нотребна ученицима за унис у даље семестре, или за нредаз у који други университет, а још више за Факудтетске и докторске испнте. Овим начином држи се доста строга евиденција о уредности и вредноћи ученика, за коЈе се у ређим тешким сдучаЈевима немарности и нерада може примепити и крајња мера казне искључењем из университета. Пређашњи семесгрални и годишњи испити укинути су и замењени месечним и тромесечним пропитивањем, а но потреби ученика још и приватним испитима код дотичних наставника, који су овдашћени давати о таквим испитима своја ириватна уверења иди сведоџбе. Бредно Је овде сноменути, како су у уређењу руских университета од 1864. године 1 ) тачно по Факудтетима и катедрама распоређене науке, коЈе су узете у састав университетске наставе, и то не само у факултетима исторпско-филолошком, физичко-математичком и иравном , но и у медицинском. Уа све Факултете иронисана је настава религије, на сваком университету са једним проФесором. На пегроградском университету постоји и нарочити факултет за источне језике са 9 катедара. Даље, за све университете и за све Факултете одређен је минимални број проФееора, и то: за историско-филолошки Факултет 12 редовних и 5 ванредних ироФесора, а исто толико и за физичко-математички факултет; даље, за иравни факултет 11 редовних и 4 ванредна проФесора, за медицински

'ј Обвдш уставЂ ЛмператорскихБ россшскихг унииерситетовЂ, у одељку уређења научног дела.