Просветни гласник

НРОСВЕТНИ ГЛ.АСНИК

проучила, претресла и у неким незнатним одредбама допупила тај нацрт који имам чает, Госнодине Министре, послати Вам на даљу употребу, заједно с прилозима записника комисијских седница. IX Одредбе (деФинције) о задатку и правима Университета у пројекту закона стављене су кратко, јасно и само начелно. Име Њ. В. Краља као врховног заштитника допринеће угледу и успешном развитку Университета и биће срећно знамење и јемство за моралну и материјалну потпору и љубав, којом ће се просвећени родољуби и цео народ српски одазвати жељама и потребама ове највише културне установе у Сриству. Одредба о Университету као највишој аутономној научној корпорацији за стручну наставу и за обрађиваље наука, а под надзором државног министра нросвете и црквених послова, потпуно је на своме месту и одговара новим идејама о университетским установама, као и о праву и потреби врховног државног надзора. Самосталност университета и његове управе у научном и економном погледу до извесне мере, данас је призната у свима наиредним земљама, било да се университети издржавају приватним Фондовима и задужбинама, или само о државном трошку, или и једно и друго. Но исто тако оправдано је и утврђено и право надзора врховне дрлГавне власти над университетском управом у смислу сагласног и хармоничког рада у правцу великих државних начела и главних народпих задатака. Ово право државног надзора у новије време још је у неколико појачано, пошто је црквена власт у западним земљама изгубила свој пређашњи премоћни утицај у развитку народне просвете и више университетске наставе. У другом одељку нашега нројекта у чланцима 5—12 говори се о Факултетима и наукама, које се у њима предају и обрађују. Еао што је већ у иређашњем извештаЈу казано, комисија Је у начелу донела одлуку за нет Факултета: три која већ постоје, философски , правни и технички; и два нова: богословски и медицински. За медицински Факултет Комисија је, као што знате, изјавила једнодушно своје дубоко уверење, да је то за Србију лшвотна потреба, која се без велике штете за државу и народ срнски не би могла дуже остављати неподмирена. Но за богословски Факултет мишљење није било тако иресудно и једпогласно. Богословска настава, и ако са слабијом организацијом и недовољним средствима и снагама, па и са недовољним успехом за внше духовне и моралне потребе нашега народа, већ свакојако постоји и према датим приликама врпш своје задатке. Те ако би се за сада, било из којих узрока са стране наЈвише просветне управе или са стране највише црквене власти, наишло на тешкоће за оснивање богословског Факултета: то би се по моме мишљењу а за цело и по уверењу целе комисије, наш нови университет могао лепо развијати и срећне плодове доноситн само' са нриновом медицинског Факултета, остављајући осннвање богословског Факултета или Духовне Академије за друге повољније нрилике. Трајање учења на свима Факултетима сем медицинског одређено је у 8 семестара (4 године), а у медицинском 10 семестара (5 година). Но мом личном уверењу а с обзиром на релативно још недовољну Филолошку, -литерарну и општу научну сирему ученика који са испитом зрелости до.лазе на универснтет, добро би било за прве 2 године задржати или увести на Факултету обавезну наставу и обавезне годишње исиите из