Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

73

правду. Предмети су према поједпним одседима раепоређенп у групе, а подељени на школске године. Ученик једнога одсека мора слушати и полагати све нредмете тога одсека и те године, и то у одређено време, па тек по положеном испиту прелазп у старију годину. Већ од првог дана његовог школовања све му је прописано и тачно одређено, и он мора тим путем, ма касније и осетио, да је рђаво изабрао, и да ће у том правцу слабо напредовати. Не може на ону страну, куд га дар п воља упућују, ма се то сасвим јасно показивало. И обимом и садржином нзносе сви подједнако знање, који су год учили, а ни највећи дар не налази згоде и прилика, да својим кораком коракне, да својим иутем пође, те да се тако развије и од других одМакне. Сасвим друкче стоји с тим питањем на Университету. Упиверситет је тако рећи научна конфедерација свих важнијих научних струка. Подељен је на Факултете, али та иодела није тако строга да не може бити међусобиде и заједниде. Свакп Факултет има потребан број и потребне врсге катедара, а свака катедра располаже богатим н научнпм и наставним средствима, било за теоријско излагање, било за практнчне радове. Сви ученнци једнога Факултета имају права на све катедре свога Факултета, а има и таких катедара, које су опгате — т. ј. које су одређене за све слушаоце целога Университета. Ученик слободно бира предмете, које ће слушати, и сам одређује, како ће их п кад ће их слушати, а слободно их склапа и у групе, како ће најбоље одговарати његовим циљевима, његову дару, и његовој вољи. Ако је за један предмет више катедара и више наставника, и ту му је нзбор слободан. Обавезних, годишњих или семестралних испита нема, а за степенске (докторске) строге (пдогоба) и државне испите јавља се кандидат кад хоће. Тек том приликом тражи закон од -њега да је претходно нспунио неке извесие иогодбе, н. ир. доказ (нндексом итд.), да има прописани број семестара са ирописаним бројем недељних часова; да има одређени минимални број часова баш из оних предмета, који сачињавају његову испитну групу, да, евентуално, има и практичних радова 'и т. д. Само у толико му је слобода ограиичена, али се све то односн на полагање испита, а никако на само учење. Већ из овог кратког испоређења ласно је уочити битне разлике између- чисто школске и чисто университетске наставе. У Школи је ограничење и запт, у Университету самосталност и слобода. У Школи се сабира знање, у Университету стпче се уз темељно знање и способност за самостално истраживање, за самосталан научан рад.