Просветни гласник
74
11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК
Према тој разлици су, наравно, и усиеси тих завода различпти. Да видимо и ту разлику! Без слободе нема Науке. „Крчите слободи пута... јер где је научник роб, ту не може бити правога напретка". То су речи славнога Ракитанског, 1 ) којих сам се у своме животу веома често сећао. И доиста : — где нема прилике или могућности, да се способност слободно развије; где боље снаге не нађу згоде, да се у оном правцу упуте, који њима најбоље одговара; где су и наставници и ученици — било системом саме наставе, било оскудицом у наставним и научним средствима — са звих страна скучени: ту многа снага малакше; ту многи дар нропадне. Где је опет, на против, систем наставе тако удешен и тако средствима снабдевен, да свака снага може себи поље рада наћи, и својим путем одушевљено и одано поћи; где п наставници и ученици у свом трудном и озбиљном послу нађу са свих страна згодних прплика, иовољног земљишта и издашне помоћи: -— ту и осредње снаге брзо напредују ; ту и обични дарови могу далеко дотерати. Леп пример томе даје нам Немачка. Мора се признати, да она данас води прву и главну реч готово у свима областима научног рада и свима струкама, а баш се не би могло с правом тврдити, да је немачки народ најдаровитије племе у Европи. Највећи део тога успеха имају Немци да захвале својим Университетима, којн су тако уређени и средствима снабдевени, да доиста могу другима за углед послужити. За н>их би се могло рећи. да су управо творнице за научне радове, и неисцрпна врела — увек свежи расадници — научних снага и радника сваке врсте. И најмања университетска варошица у Немачкој има својих научних великана, и постала је — тако рећи — ћаба за ову или за ону струку, а научни часописи и научна књижевност Немаца у опште преплавили су и освојили цео образовани свет. Без њих је сад већ врло тешко науку иратити, а још теже обделавати и у којој струци напредовати, па тога ради је цео свет Немачкој потчињен и плаћа јој данак, Колики је тај данак, могле би нам рећи издавачке књижаре у Немачкој. Толико знамо и без њих, да није мали. Али не само у научном, него и у васиитном иравцу одмичу успеси университетске наставе од оннх, што их даје Школа, и ту је управо право тежиште целог универсптетског питања, Ученици највиших просветних завода једнога народа сачињавају касније онај део његове интелигенције, који је позван, да заузме најважнија и.
Ј ) Некад ироФесор бечког медвц. Факултега и лредседник Академије Наука и Уметности у Бечу. Један од највећих радника на научној Медидини — управо отаи једне дисдиилине — Патолошкр Анатомије.