Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВА

75

најугдеднија места у држави и друштву, а то ћерећи: да одређује правад свима струјама и Флуктуадијама државног и друштвеног живота. Ако је та интедигенција за време свога школовања научила, да само рецеитивно прима, што год јој се с катедре каже; штогод у књизи нађе; ако њу школа. није унутила, да све у својој струди (па и обичне појаве око себе) сама" проматра, тачно испитује и савесно оцењује: онда ће она и у каснијем животу бити без иницијативе и праве воље за рад; без својих погледа и назора; без дисцнплине у мишљењу и оцењивању; — дакле инактивна, несамосталоа, непоуздана и површна. — Омладина, која није своје више школовање провела у јаком школском запту; којој је после испита зрелости закон доиста и признао ту зрелост, те јој је дао толико слободе, да за време свога ђаковања на највишим просветним заводима може сама собом управљати и своје снаге упућивати: таква омладина ће махом зарана научити, шта је то права сдобода, и где су јој границе; шта је дисциплинована воља, а шта самовоља, па ће се зато ретко кад у животу о те нринциие огрешити, те слободу икада злоупотребити. Може бити, да ће по гдекоји из те омладине ту своју слободу за време школовања и злоупотребити, па тога ради и пропасти, али је то увек мања штета, него да читаве генерације школованих људи зарана не науче, како ће саме собом управљати, да касније знају и другима предњачити. Јер омладина, која је свикла, да је увек неко за руку води; да јој непрестано пут показује; да је непрестано контролише — само да како не погреши; омладина, која се под школским заитом и нехотице, не из младалачког несташлука, него из потребе, морала вежбати и извежбати, како би законске одредбе што боље изиграла, како би се испод домашаја својих власти извукла, и њихову контролу обишла: — така се омладина ни касније неће знати служити грађанским слободама као што треба; така омладина ни касније неће бити у себи дисциплинована, чврста и иоуздана, да не греши ни онда, кад нема над собом старијег и контроле. —■ Омладина, која најпосле у школи, по самој уредби, осети, да је цело школовање само један мучан пут, којим се до хлеба долази; која зарана стече уверење, да из науке и струке, којој се одаје, вреди само оно, што се одмах и непосредно може с коришћу применити; с неким личним добитком употребити, или баш и у новац претворити: — така омладина мислиће и касније при сваком свом послу на своју личну корист, а ретко ће кад показати осећаја за више циљеве живота, и за опште интересе друштва, у коме живи. Така интелигенција ретко ће кад дати човека, који је у мишљењу самосталан, у осећању истинит и искрен, у дужности веран и истрајан, у извр-