Просветни гласник

76

ПРОСВВТНИ ГДАСНИК

шењу тачан и одлучан, а у свакој нрилици на свом месту и поуздан. Така интелигенција имаће, махом, врло мало правих грађанских врлина, па ће —- и поред највеће спреме у својој струци — слабо коме користити. С таком интелигенцијом неће моћи ни најбољи владар своје циљеве постићи; ни најбољи народ стално напредовати. С интелигенцијом без дисциплиноване воље и идеалних ногледа не могу се извршити значајна и велика дела, каква су у прошлости народи и скромних особина са својом, нраво университетски образованом, интелигенцијом вршили. Разлика у успесима та два наставна система избија исто тако јасно и у иривредним иитањима. Скроз је погрешно мишљење, . што међу лајицима влада, да и највишу наставу треба искључиво упрегнути у јарам утилитаризма: у јарам најпречих дневних потреба државе или народа, ако желимо, да и она послужи практичним циљевима друштва човечанског. Напротив: — баш скорашњи нагли прекрети у чисто практичним областима човечјег делања показују, да је и практична п привредна страна живота баш тамо најбоље напредовала, где је највиша настава ишла за својим главнијим, идеалним циљевима и задатцима: — за чистом науком — без икаких других обзира. Изгледа, истина, мало чудновато, али је искуством утврђена истина, да се баш при обради и решавању чисто теоријских, научних питања веома често као споредни продукти јављају и таки резултати, који имају еминентну практичну вредност. Шта више: — може се с правом рећи, да се и у чисто практичним струкама људскога рада показао јачи напредак тек онда,, кад се почела напуштати проста емпирија, па се прешло на поље ексактног научног испитивања или примењивања научних истина. Примера ради подсећам само на огромне напретке у Нољонривреди, Индустрији, Техници, Нромету, Трговини и т. д. Већина тих напредака зачела је у университетским лабораторијама чистих научника, где се свако и најнезнатније нерешено научно питање узима веома озбиљно, и где се оно обрађује и решава истом оном љубављу и оданошћу, истом оном издржљивошћу и тачношћу, као што практичари решавају своја најлукративнија и најблагодарнија практична питања. Тако н. пр. зна се, да Либиг (1леМ§) није био пољопривредник него хемичар; за њега се — шта више прича — да није имао ни врта, а камо ли поља да сам земљу обрађује и на њој практичне опите чини: па је ипак својим чисто научним радовима у својој лабораторији на том пољу толико урадио, да га је из основе преобразио, и на здрав темељ . поставио. — Из чисто теоријског научног нитања о атомској ди. симетрији извео је Пастер својим даљим истраживањима т. з. науку