Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 77

о Панстермији, 1 ) а из ње се опет развила нова, огромна грана Индустрије — т. з. „Индустрија Врења" — која сада годишње милионе доноси и хиљадама људи храни. — Берпнгови чисто научни радови крунисани су највећим успехом у Практичној Медидини толиких векова — поузданим лечењем диФтерије серумом — а шта то значи у привредном рачуну само једне земље, а камо ли делога света, једва се може и приближно оценити. — А-уер је пронашао систем својих гасних сијалица („Ауерова светлост") у либеновој лабораторији, а колика је привредва цена тог проналаска, показује та појава, гато данас већ саме аустријске творнице за производњу тих ауерових сијалица плаћају за годину дана више порезе, него што су хемијске лабораторије свих аустријских Упиверситета државу стале, од када поетоје. — Рентген је при једном чисто научном испитивању нашао ону чудну особину својих зракова, и није могао ни слутити, да ће у њој наћи средство, којим се решавају толика, веома важна практична питања из разних области. Хемијска Индустрија Немачке производи годишње робе, која нредставља вредност од преко једну милијарду динара, а цела та Индустрија развила се из научних опита по университетским лабораторијама. Према свему овоме могли бисмо оценити и арилике у нашој Великој Школи. Ако узмемо европско мерило, онда морамо отворено признати, да она још нема университетско уређење ; да она још нема оних богатих университетских средстава, иа да, према томе, не може ни показати оне успехе, гато их дају Университети. Њу је изазвала и створила прва, још веома скромна, државна потреба, па јој је она одредила и тии. Поставила јој је задаћу, да спрема чиновнике и раднике за поједине гране државне управе и јавнога живота, па јој је према тој задаћи дала и одређено устројство, а по томе уетројству и најпотребннја средства. Од тога доба вршила је она ту своју задаћу савесно и часно, и имала је сразмерно сјајних успеха. Извела је читаве генерације спремних и вегатих службеника на свима пољима државне управе и јавнога живота. Али баш та нарочита намееа; баш то снецијално устројство и она скромна мера наставних средстава, која јој је одговарала, нису јој дали маха, да се ода и оном другом делу задатка највигаих просветних завода у модерним државама —■ самосталном раду у појединим струкама и неговању Науке. Она се, истина, отимала и савесно трудила, да и у томе правцу бар приближно

Ј ) Да има свугде — у земљи, ваздуху, води итд. одмах иапредују, чим у згодне прилике доспу.

невидовних живих кдица, које