Просветни гласник
82
ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК
ској (Розеп) школама Пољаке, па онда у Лужици и лужичке Србе, а с друге опет диже — поред утврђеља и јаких гариизона дуж границе Елзаса и Лотарингије — још и културне бедеме против Француске. Мало јој је, што нарочиту пажњу обраћа својим школама — особито Университету у Штрасбургу — него још оснива и католички теолошки Факултет на том заводу, и ако је она, у главноме, протестантска држава. То јамачно не чини, да потпомогне ширење католицизма, него да у тим покрајинама и суседним областима што поузданије одржи свој утицај на католичко свештенство, а преко њега, наравно, и на католичко становништво тих крајева. Исто тако спрема Уннверситет у Минстеру (у ВестФалској), где је до сада постојала само Академија с два Факултета, философским и теолошким: — опет зато, да задовољн јаки елеменат вестФалских католика, и да га што чвршће привеже за себе. — Аустрија је некада у некој политичкој неприлици била прпеуђена, да попусти чисто националним тежњама Чеха, те да им, поред старог немачког Университета у Прагу, оснује нов са ческим наставним језиком, али је то јамачно врло нерадо учинила. Данас су тамо друге прилике... и данас се јасно зиди, како државни апарат — и ако скривено и тајно — свом снагом тежи за тим, да баш културним и просветним установама, а нарочито Уннверситетима, осујети онравдане нацноналне тежње неких својих народа. Та струја и тактика наперена је нарочито против аустријских Словена као најјачега, па, може бити, и најонаснијег елемента државног јединства. Тако н. пр. пада у очи, да Аустрија нрема својим северним словенским племенима истиче као суиарнике Немце; према јужним Мађаре и Румуне, а према југозападним или Немце или Талијане. То ради већ од толико година, а у последње време све више. Колико се та и природна п вештачка утакмица заоштрила, и какве је размере национална борбаутоме правцу захватила, показују нам баш догађаји из скорашње ирошлости. Живи и значајни покрети у појединим областима и њиховом представништву (областним или земаљским скупштинама); чести сукоби словенских университетских ђака са несловенским (нарочито немачкнм) елементима; одушевљено заузимање словенске университетске омладине за оснивање словенских Универснтета') и упорно одрицање на меродавним
! Ј Значајан је покрет сдовенских ђака на бечпом Университету. Око две хиљаде университетлија словенског порекда — Чеха, Сдовкнаца, СрЗа, Хрвата, Пољака, Русина и Вугара — расправљади су то аитање на једноа заједничком зоору, и донели једногласно резолуцију, у којој траже: 1. Јужно-Словенски Университет у Љубљани. 2. Чески Университет у Брну и пољску гимназију у Тешену. — 3. Признање равноправности загребачком Университету. Сем тога протестују против оснивања талијанског Уииверситета у Трсту.