Просветни гласник

6*

НАУКА И НАСТАВА 83

местима јасни су докази те озбиљне и жестоке борбе. Ко је још у последње време пажљпво пратио дебату у аустријском „Царевинском Већу" (КеГсћбгаШ) о буџету за вишу наставу, п говоре .посданика разних народности о појединнм позицијама; ко је темељно проучпо изјаву аустријског министра просвете о томе предмету; ко је најпосле имао могућности, да сазна, како је национална журналпстика пропратила ту парламентарну калнању: тај се морао уверити, да иитање о Университетима није више само иаучно и иросветно, него и аолитичко-национално иитање. Да та борба има свога разлога п оиравдања, ноказују ови примери. Оној шади Талијана у јужној Тиролској отворила је Аустрија још пре толико година т. з. утраквистичан Университет у Инсбруку, т. ј. дала им је прилике, да могу и на талијанском језику предавања слушати и испите полагати, а све то због Словена. ТТТ та, више: —•' у последње време воде се озбиљни преговори, да се за љубав оно мало Талијана, што их је расуто но Фурлану, Истрији и Далмацији, оснује у Трсгу Университет с талијанским наставним језиком — и опет, без сумње, ради сузбијања Словенства. 1 ) То пада у очи тим више, што у исти мах врло енергично и с врло чудном мотивацијом одбија ираведан захтев оне компактне масе словенског елемента у Корушкој п Крањској, која тражи Университет у Љубљани са словеначким наставним језиком. — Исто тако Аустрија негодује, што Рутени у Галицији захтевају, да се љих ради оснује у Лавову (Т.ет1>ег§) рутенски Упиверситет, алн са задовољством нрати — а јамачно на свој начин и нотпомаже —■ покрет моравских Немаца, који се из све снаге упињу, да осујете оснивање словенског Университета у Моравској, а да месго тога издејствују за себе немачкн. Шта више: — моравски Немци ишту, да „Царевинско Веће" (КекћзгаШ) укпне буџетску позицију, из које се до сада издржавала једина Техника у Моравској — само за то, што се на тој Школп предаје чески. То они траже баш за сам Брин (Брно) као главни град Моравске — дакле оне земље, где је две трећнне становника словенског племена, и где су већ пре толико стотина година словенски апостоли, Ћирил и Метод, живели и учили. — Хрвати се већ толнко година очајно боре, да макар народним нрилозима попуне свој Университет у Загребу ме.дицинским Факултетом, али никако пе могу да то остваре— • јамачно лз политичких разлога —- а међутим су Мађарп 1872. основали потпун мађарски Университет у Клаузенбургу (К1аизепћиг§, Жо1о28Уаг), дакле посред Немаца — ердељских Саса — где му иначе

»Д а ое стане славенској хидри за крат« — као што вељаше један знаменити .аустријски државник.