Просветни гласник
96
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ових примера по њиној важиости за морално развијање. То се види како у вишим тако и у нижим групама, како у групама А и В, тако и у онима под I—IV, а тако исто и у онима под 1—8., где су свуда први важнији за ранији развој од потоњих. Према овој класиФикацији биће у даљем расправљању изложено утицање иримера на морално развијање васпитаниково. А. Непосредни прижери Овде ће се изложити најпре утицај од примера добивених сопственим доживљајима, а затим од примера добивених посматрајући рад у других. I. Сопствени догађали ^ао' примери Од свега што дете само претури преко главе, што само опроба, живећи у породици, школи и друштву, остају трагови у његовом нервном систему, који после врше двојаку улогу: а) или побуђују на ионављапе тих истих доживљаја и олакшавају то понављање, 1 ) или б) побуђују на неионављање истих доживљаја и олакшавају радњу опирања извесним прохтевима. Да објаснимо то на два иримера. Кад нпр. дете, које још не уме говорити, изрази гласом на неки. начин своје осећање глади, а мати му разуме тај израз и нахрани га, оно ће и други пут изразнти осећање глади на тај начин, па и трећи и четврти пут, а увек све тачније и поуздаиије, и служиће се тим изразима док год не проговорн и не научи да исказује глад речима. Кад се опет, с друге стране, дете оиече дирајући руком пламен од свеће, други пут ће се устезати да то нонови, а ако нонови и опет се опече, неће више никад то покушавати. У оба ова случаја извесни соаствени доживљаји, уздигнути до особене јасности, заокругљени као целине, са јаким траговима у духу, служе детету као пример за нове радпе. У сопственим доживљајима васпитник покушава да изведе своје прохтеве, или мож'да ради по упуству п наредби кога другога, иамти јасније истакнуте успехе или неуспехе тих својих покушаја и узима их доцније за углед у новим својим сличним радњама. У томе се огледа рад васнитаникове воље, где ранији њени успеси или неуспеси служе нознијима као иример. На овај се начин врше у младости важне вежбе воље васпитаникове, којима се полаже први основ за његов даљи поступни морални развитак и његово доцније морално савршенство. Јер, што се чешће врши, то прелази у обичај; који се обичај чешће понавља он пређе у
') »Свака вољна радња оставља за собом стадну диспозицију за сличне радње«. (ТГ. Т УипсИ. ЕШк, ЗШМ^агЈ 1836. стр. 412).