Просветни гласник

224

ПРОСВЕТНЕ ГЛДСНИЕ

што га има у највештије склопљеним тендендиозним дечјим причама. И тај морал много дакчпе улази у дечју душу, но онај из сухопарних и намештених прича, тако честих у дечјим збиркама. Ова збирка нема готово ничегз што би развијало дечје уображење и осећаве. Она је срачуњена на појачање памћења и има за главну сврху: да научи децу ономе чему их и учитељ усмено учи. Изузев две три песмиде и један или два прозна састава, све је остало у њој ироста школска поука, исказана равнодушним тоном, који ни мало не годи живости дечјег духа. Утисак који она чини на децу врло је слаб; кад се књига прочита, једва ако ће нешто остати у дечјој свести. Тако бива са свима књигама које су хладне, и из којих не говори срце једнога дечјег пријатеља, већ разум једнога педантног наставника.

Јашп Ж. Продановић.