Просветни гласник

ОЦЕДЕ И ЦШКАЗИ

223

супротност између болесног богаташа и здравог сиромаха има већ иеког смисла и може бити предмет лепе приче. Чланак л Шта вреди наука", и ако је испуњен речима неког мудраца, нити је много мудар, нити ће га деца добро разумети. Он мора да је из какве немачке књиге, јер само Немци могу у оном тону говорити о користима науке, упућујући децу „да прибирају лепа знања и пуне њима свој дух". А Врањанци таку, поуку кажу краће и депше: „бери памет". Много .је разумљивији члапчић „Које су дечје дужности", али таке ствари ваља деци усмено казивати, нарочито примењујући поуку на стварне примере из дечјег живота. Овако ће бити слабе вајде, и мучно да ће деца загледати у дечју књигу, те да се из Ње уче како треба да се владају у животу. Да деци и на иримеру покаже како изгледа добар дечко, приређивач је унео у збирку ,Малог Слободана". То је добро дете, његове су књиге на крају године тако чисте, као да их је тога часа у књижарници купио (да ли их је читао?). Миран је, чист, пажљив, очешљан и умивен, и, што је најређе, не реже школску клупу. Тако добро дете похвалио је не само учитељ него и школски надзорник. Уз то му је дао и две лепе књиге. „Децо! Угледајте се на Слободана!", вели писац на завршетку, а ми само додајемо: ако можете! * Додирнули смо на]важније ствари. Остало је још доста прозних чланака, али се не можемо на њима задржавати. Већином су похвала вредном привреднику (у једном се врло брзо долази до богаства неговањем воћа), или хигијенске поуке. Вреди још номенути лепо изабране ниталице. Уз неке пословице требало је додати тумачења, као што су уз загонетке дата и решења. Највећи део састава у „Смитву" има поучан смер. Прикупљачу није било главно да изазове осећање у деце, већ да повећа њихово знање извесним моралним, хигијенским и привредним поукама. Отуда се ни мало пије водио рачун о уметничкој вредности састава и лепоти стила, већ само о што непосреднијем исказивању поуке. У ранијим чланцима о дечјој лектири ми смо рекли шта мислимо о овакој врсти радова. Тада смо нагласили да дечје књиге треба и идејом и обликом, и стилом и језиком да утичу на дечје осећање и да изазивају у деце не само наклоност ка читању, већ да, им васиитавају осећајност у добром нравцу. Уз то, потребни чланци којима се шири круг дечјих идеја врло красно доиуњују ову осећајну лектиру. Али никад не треба } г мртвљавати излишном ноуком ствари, које саме собом боље васпитавају но најдуже моралне предике. У уметничким причама има често и чистијег и бољег морола, но