Просветни гласник

наука и настава

177

образуми толико да лукавством уме избећи казну. Салцман о томе овако веди на једном месту: „...посмотримо пример који многи родитељи дају својим малишанима! Они се свађају, а од своје деце захтевају мирољубивост. Они често долазе кући пијани, а од деде захтевају умереност. Они причају о својим младачким гресима, а кад деца стану то исто чинити они их туку. Туже се на рад, називају доколичаре срећним људима, а гунђају кад деца покажу одвратност према раду. Себи допуштају све оне изгреде за које своју децу кажњавају. Родитељи који дају такве примере заиста не могу порећи да су најизврснији учитељи, од којих су њина деца научила — пороке". 1 ) Мајка, по Смајлсу, својим примером у опхођењу с децом врши на њих јачи утицај но отац, и за то слика њена лебди пред очима човековим целога века. И заиста деца долазе у много чешћи додир с мајком но с оцем, који је често само „гост у кући". „Она је станац камен свију срдаца и звезда водиља спих очију... Деца се у свему угледају на њу. Она им је и пример и узор, и она јој н несвесно следују и подраасавају и у говору и држању — тако — да се њене навике и њен карактер видно у њима огледа... Мати је, пак, и за то највећи дечји учитељ што је њена школа и најнежнија". 2 ) Као добра и паметна мати добрим, исто тако и рђава и непаметна утиче својим рђавим примерима снажно на децу коју одгаја. У приликама, где отац често долази с васпитаником у додир, ту и он утиче на њ тако исто снажно као и мати. Но тај је утицај ипак у неколико различан. Мати понајчешће служи деци као пример нежности, благости и топлине; отац као пример мушке одважности, срчаноеги и истрајности. Исто тако служи мати више за пример женској деци а отац више мушкој, те после излази оно народње: „Какав отац такав син, каква мати таква кћи". Сличан, али слабији, утицај врше и очигледни примери из односа других одраслих укуКана исте породице. У свима овим случајевима љубав васпитаникова и поштовање према којем члану породице најјачи је услов за утицање очиглез,ним примером који потиче од њега. Кога васпитаник више воли и више иоштује, тога ће понашање он боље запажавати, боље га памтити и радије му подражавати; сличан, но опет много слабији, утицај врше они којих се васпитаник боји, а најслабији онај којега он мрзи. Ну од особитог су значаја за васпитање, а нарочито у млађем узрасту, очигледни примери о том како пролазе у разним случајевима остала деца у породици при својим међусобним односима и односима према осталим одраслима. Сваки васпитаник уопште најбоље разуме дечји

*) Сћг. 6. 8а1гтапп, КгеЂвЂпсШет (РаДа^. ШМ. геЛ^. у. К. ЕЈсћ1ег), I., стр. 6. 2 ) Смајлс, Карактер, стр. 27. п 28.